Kancelarija za KiM je podsetila na gotovo svakodnevno skrnavljenje objekata Srpske pravoslavne crkve.
"Pokušaj Kurtija i Osmani da samoproglašeno Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je gotovo svakodnevno demantovan skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije, i svi ti slučajevi su brižljivo dokumentovani i svedoče upravo da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini", navodi se u saopštenju.
U saopštenju se ističe da je zatvaranje očiju pred stvarnošću ohrabrenje za ekstremiste.
"Zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu, jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava. Kancelarija za Kosovo i Metohiju ne želi da politizuje pitanje ugroženosti srpske baštine na u našoj južnoj pokrajini, i ohrabruje nas to što je naše dokazima potkrepljene utiske i procene potvrdila i nezavisna komisija organizacije 'Evropa nostra'", kaže se u saopštenju Kancelarije za KiM.
U saopštenju se podseća na činjenicu da je manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i naglašava da su pripadnici Kfora zbog te činjenice višestruko pojačali zaštitu manastira.
"Kada je reč o Manastiru Visoki Dečani, podsećamo još jednom da je Manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM, još od 2005. godine, Visoki Dečani su pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca. Manastir je oružano napadan čak četiri puta: dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom", ističu iz Kancelarije.
Ukazuju da su takođe, 2014. godine na zidovima manastira osvanuli grafiti UČK i ISIS, a u januaru 2016. ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, a, kako se ispostavilo, dvojica uhapšenih su bili na crnoj listi simpatizera ISIS.
"Da slučaj nije bezazlen pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manastira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira. Postavljeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom", navodi se u saopštenju.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju podseća da je manastiru odlukom ustavnog suda Kosova iz maja 2016 godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje ove odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, UNMIK i druge organizacije.
Pročitajte još:
