Po njegovim rečima, cilj ovog istraživanja je da se utvrdi podvodni basen pijaće vode i mogućnost njene upotrebe na Krimu.
„Ako se na dnu Azovskog mora pronađe pijaća voda, jedno od rešenja može biti njeno usmeravanje u Severnokrimski kanal, čiji značajni deo je pust iz poznatih razloga“, rekao je zvaničnik.
Osim toga, dodao je on, paralelno se traže podzemne vode u Simferopoljskom i Bahčisarajskom regionu.
Kako je saopštio predsednik Krimske akademije nauka Viktor Tarasenko, ispod Azovskog mora se nalaze zone starih tokova reka Don i Kubanj, zbog čega bi se tamo mogle naći značajne zalihe pijaće vode.
Problem sa vodosnabdevanjem
Ranije je Ukrajina pokrivala do 85 odsto potreba poluostrva za svežom vodom preko Severnokrimskog kanala koji vodi od Dnjepra, ali je nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom potpuno prekinula snabdevanje. Pitanje je rešavano crpljenjem vode iz podzemnih izvora i prirodnih rezervoara, koji su tokom protekle godine postali plitki zbog retkih padavina.
Simferopolj i 39 obližnjih naselja od kraja avgusta prošle godine prebačeni su na šeme isporuka vodom: u osnovi – šest sati dnevno. Odmaralište Jalta sa 31. susednim naseljem živi u istom režimu od sredine decembra (a ukoliko vode ima u dodatnim izvorima, vodopadima i rekama, onda je stanovništvo dobija bez prestanka).
Pročitajte još:
