Tako za Sputnjik ocenjuje bezbednosnu situaciju u južnoj srpskoj pokrajini književnik i novinar Živojin Rakočević, koji ukazuje i na opasnost od mladih ekstremnih muslimana koji se vraćaju sa sirijskog ratišta.
I pored umilnih reči komandanta Kfora generala-majora Franka Federičija koji nas je nedavno, na godišnjicu pogroma uveravao da se ukupna bezbednosna situacija na Kosovu „dosta razvila i da je stabilna“, Rakočević kaže mu ne treba verovati, jer je njihov posao ponavljanje mantre da je situacija bolja.
Nikome, dodaje on, i dalje u srpskim sredinama južno od Ibra nije prijatno da sretne pripadnike KPS-a na ulici, jer je prva i osnovna asocijacija sećanje na 1999. i na odnos prema onome što je Oslobodilačka vojska Kosova uradila. Rakočević tvrdi da se ta njihova uniforma doživljava kao opasnost bez obzira što je u toj formaciji u određenim trenucima bilo i pripadnika, na različite načine, i našeg naroda.
Od baze KBS na Kosovu opasniji naoružani Albanci
Međutim, ako je situacija stabilna, kako tvrde u Kforu, zbog čega onda Kosovske bezbednosne snage grade vojnu bazu na severu pokrajine, i to baš sa pogledom na mesta naseljena srpskim stanovništvom? Naš sagovornik smatra da gradnja očigledno treba da istakne da se tu nešto dešava, da Kosovo ima napredak i u tom, vojnom smislu.
„I pored toga najveći broj Albanaca apsolutno ne veruje da ta oružana formacija može da ih brani od bilo koga. Sada su se pojavile neke ankete među Albancima koje jasno pokazuju da oni nemaju nikakvog vidljivog oslonca osim Amerike, oni zbog tog uverenja sebe doživljavaju kao deo američkog sveta koji će ih čuvati i hraniti, a što se u realnosti ne dešava“, kaže Rakočević.
Nije tajna, dodaje on, da Kosovske bezbednosne snage imaju i oružje i tehniku i organizaciju ali malo ljudi zna da je mnogo ozbiljnija situacija na KiM naoružano stanovništvo.
„Druga velika opasnost je što se nakon sirijskog rata vratio veliki broj mladih, gnevnih, ekstremnih muslimana koje niko ne može da kontroliše i koji na različite načine mogu da reaguju prema međunarodnoj zajednici pa i prema Amerikancima koji su vrlo oprezni prema svemu tome“, ocenjuje Živojin Rakočević.
Bondstil kao Holivud
Mnogi stručnjaci su prethodnih dana novu bazu KBS-a upoređivali sa Bondstilom. A o njoj smo do sada mogli da čujemo samo kako je to čudesna, najveća američka vojna baza na Balkanu. Naš sagovornik, tvrdi da takve informacije treba demistifikovati.
„To zapravo nije tako. Tamo se nalaze američke barake koje u zavisnosti od svetskog interesa mogu biti demontirane munjevitom brzinom ali tu vidite njegov medijsko-manipulativni simbolički značaj. To je tamo kao Holivud, tamo su kulise, studio u kojem se za neke proizvodi strah, a za druge neka vrsta sigurnosti. U svakom slučaju, treba se vratiti onom izvornom i njegoševskom iskustvu: “teško zemlji kuda prođe vojska“, kaže Rakočević.
Problem, smatra naš sagovornik, svih nedovršenih entiteta na Balkanu jeste da traže zaokruživanje državnosti, što znači da moraju da imaju crkvu, vojsku i policiju, pogotovo taj represivni aparat, jer nisu sigurni u sebe i nemaju izgrađen sopstveni identitet i institucije.
„Kosovo ovakvo kakvo jeste je prazna ljuštura bez sadržaja koju u životu održavaju Amerikanci. Sada mediji i unutrašnji živalj, u političkom smislu, pokušavaju da profitiraju time što će reći da su NATO partneri. To zaista ne može da bude istina, jer je Alijansa i otac i majka i trudiće se svim silama da “izbegne ogrebotine,” a da sa druge strane u nekoj najminimalnijoj mogućoj meri ne prekrši sve ono što je već umnogome prekršeno od međunarodnih zakona na KiM“, rekao je sagovornik Sputnjika.
Prištinski lideri se utrkuju ko će krunisati Kosovo vojskom
KBS je trebalo da bude formacija koja će pomagati u elementarnim nepogodama i požarima, ali se to vremenom transformisalo prema nečemu što Albanci žele da vide kao svoju vojsku. Vodi se teška borba među političkim činiocima kosovskih Albanaca ko će biti taj koji će krunisati Kosovo i zaokružiti njegovu državnost s vojskom koja je važan simbol.
„Tu, međutim, postoje ozbiljne i brojne prepreke i pitanje vojske se već 20 godina tretira među kosovskim Albancima, ali u odnosima sa međunarodnom zajednicom, jer ako nisu svi, onda su u najvećoj mogućoj meri pogaženi međunarodni dokumenti na KiM. Otuda je i Zakon o KBS i njihov položaj doveo do toga da Albanci mogu da rade šta hoće, pa samim tim i da prave vojsku. Veoma zategnuta atmosfera je bila 2018. kada im je i NATO poručio da ne mogu da imaju vojsku“, podsetio je Rakočević.
Pročitajte i:
