U grupi „Srbi u Moskvi“ na „Fejsbuku“ prenet je Sputnjikov tekst i razgovor sa Arno Gujonom, direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu koji je tu novost obelodanio, uz komentar administratora stranice da je to „vest decenije“.
Nizali su se i drugi komentari u kojima se pozdravlja odluka srpskih vlasti da otvore dopunske škole srpskog jezika u tri ruska grada: Moskvi, Sankt Peterburgu i Sočiju.
„Lepa vest“, „Bilo je i vreme… bravo“, „Odavno je trebalo…“, „Super vest, čekamo detalje“, „Bravo… Napokon će ponovo biti otvorena naša škola!“, samo su neki od komentara.
Pojedini korisnici društvenih mreža podsećaju da je takva škola devedesetih godina postojala u Moskvi i navode da zahvaljujući tome njihova deca odlično govore oba jezika, srpski i ruski. Takođe, ističući značaj takvih škola, oni napominju da za decu koja žive daleko od svoje otadžbine ili su iz mešovitih srpsko-ruskih brakova to ne podrazumeva samo nastavu, nego i druženja, sekcije, izlete, zajedničke proslave praznika. Kako ističu, takve škole su „mala Srbija“ ili „Srbija u malome“.
Andrijana Ilić, koja sa porodicom živi i radi u Moskvi, kaže za Sputnjik da bi vrlo rado upisala svoje dvoje dece u dopunsku školu srpskog jezika ako bude otvorena, iako su i ona i suprug Srbi. Kako dodaje, poznaje i mnoge roditelje koji bi isto učinili.
„Mislim da je veoma važno da deca znaju odakle su im roditelji i odakle oni sami potiču. Da znaju svoje korene, svoju istoriju, kulturu i pre svega, maternji jezik, koji je od suštinskog značaja za očuvanje identiteta“, naglasila je Ilićeva.
Arno Gujon sa delegacijom Ministarstva spoljnih poslova boravi u šestodnevnoj poseti Rusiji, gde je održao niz sastanaka sa predstavnicima naše dijaspore – privrednicima i studentima, kao i predstavnicima ruskih institucija, a takođe i sa ambasadorom Srbije u Rusiji Miroslavom Lazanskim i srpskim diplomatama sa kojima je razgovarao o pokretanju dopunskih škola srpskog jezika u toj zemlji.
Gujon će 8. aprila u Sankt Peterburgu održati predavanje „Govori srpski da te ceo svet razume” pred mladim Srbima koji studiraju u Ruskoj Federaciji, ali i Rusima koji trenutno uče srpski jezik.
On je za Sputnjik ranije izjavio da dopunske škole srpskog jezika već rade u mnogim zemljama, ali je istakao da je „Ruska Federacija i simbolično važna, zato što su Srbi i Rusi prijateljski narod“.
„I baš u takvim, dobrim, okolnostima nema izgovora da ne radimo na pokretanju takvih škola, jer je to u interesu i Srba i Rusa“, rekao je Gujon.
On se takođe iz centra Moskve obratio svojim pratiocima na „Fejsbuku“ video-porukom, u kojoj je, između ostalog, naveo da bi u Srbiji, po uzoru na Moskvu, trebalo da se pojave dvojezične informacione table i putokazi na srpskom pismu – ćirilici i na engleskom jeziku, ili čak na njegovom maternjem – francuskom.
„Mislim da je to sjajan predlog za nas u Srbiji, gde ima sve više turista, a turisti traže autentičnost i ono što nema kod njih, a ono što nema kod njih na Zapadu – to je naša ćirilica. Da bi razumeli ono što piše, mogao bi da ide i prevod – što da ne – na francuskom. Za mene je to bolje, ali može i na engleskom, jer ga razume veći broj ljudi“, poručio je Gujon iz Moskve.
