„Virus kovida 19 se širi uglavnom prenošenjem sa čoveka na čoveka, ali postoje dokazi o prenošenju sa čoveka na životinju, jer je to zoonotski virus. Prelazni domaćin još uvek nije identifikovan“, rekla je ona.
„Neke životinje – vizoni, psi, domaće mačke, lavovi, tigrovi i rakunoliki psi – koje su bile u kontaktu sa zaraženim ljudima imale su pozitivan test na kovid 19. U toku je proces proučavanja uticaja virusa na druge životinjske vrste“, objasnila je Vujnovićeva.
Prema njenim rečima, „važno je da se shvati koje su životinjske vrste najosetljivije na virus kako bi se pronašle druge potencijalne životinje-rezervoari i izbegle buduće epidemije“.
Ograničiti kontakt sa ljubimcima
Predstavnica SZO je dodala da ova organizacija preporučuje obolelima od kovida 19 da ograniče kontakte sa svojim ljubimcima zbog mogućnosti prenošenja virusa sa čoveka na životinju.
„Trenutno se preporučuje da ljudi sa kovidom 19 i ljudi iz rizičnih grupa ograniče kontakt sa kućnim ljubimcima i drugim životinjama. S obzirom da se virusi kreću između populacija ljudi i životinja, mogu se javiti genetske modifikacije virusa i ove promene mogu potencijalno imati posledice na obolevanje ljudi“, objasnila je Vujnovićeva.
Prema njenim rečima, „SZO poziva da se pažljivo prate sve promene virusa i spreči svaki prenos virusa sa životinja na ljude i moguće promene“.
Rusija je ranije registrovala prvu vakcinu protiv kovida 19 za životinje. Vakcinu „Karnivak-Kov“ razvili su naučnici Federalnog centra za zdravlje životinja. Trenutno se period postoijanja imuniteta nakon vakcinacije procenjuje na šest meseci. Masovna proizvodnja vakcine može započeti u aprilu.
Pročitajte još:
