Vjosa Osmani je u trećem krugu glasanja u skupštini dobila 71 glas, a za izbor joj je bio potreban 61, javljaju prištinski mediji.
Jedanaest glasova je proglašeno nevažećim.
Glasanju su prisustvovala 82 poslanika, prenosi prištinski portal „Reporteri“.
Njen portivkandidat Nasuf Bejta nije dobio nijedan glas, prenosi Tanjug.
Ko je Vjosa Osmani
Novoizabrana predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani politikom je počela da se bavi još u svojim tinejdžerskim godinama kao aktivistkinja Demokratskog saveza Kosova (DSK).
Prva značajnija pozicija Osmanijeve (39), koja se u poslednje vreme ističe u anti-srpskoj retorici, usledila je 2009. kada je izabrana za šeficu kabineta tadašnjeg predsednika privremenih institucija u Prištini Fatmira Sejdiua.
Dužnost v.d. predsednice privremenih prištinskih institucija preuzela je 5. novembra 2020. kao tadašnja predsednica parlamenta u skladu sa ustavom tzv. države Kosovo, nakon što je predsednik i jedan od komandanata bivše OVK Hašim Tači podneo neopozivu ostavku na tu funkciju.
Tači je podneo ostavku nakon što je Specijalni sud za OVK sa sedištem u Hagu protiv njega podigao optužnicu za ratne zločine počinjene nad Srbima, drugim nealbancimana i političkim protivnicima tokom sukoba na Kosovu.
Upravo u tom periodu Osmanijeva napušta DSK i pridružuje se Pokretu Samoopredeljenje sadašnjeg novoizabranog premijera Aljbina Kurtija, nakon čega dolazi i do značajnijeg artikulisanja njene antisrpske retorike.
Ona je nedavno u intervjuu za Bi-Bi-Si, govoreći o Specijalnom sudu za zločine OVK, rekla da pravda ne može da bude zadovoljena „dok se ne reše srpski zločini“.
„Čitav svet je video zločine koje je počinila Srbija“, rekla je Osmanijeva i dodala da će pravda biti zadovoljena „tek kada se Srbija pokaje i izvini“ i obezbedi da oni koji su počinili te zločine budu izvedeni pred lice pravde.
Osmanijeva je u pomenutom intervjuu za britanski javni servis odbila da odgovori na pitanje da li bi, ukoliko bi imala priliku, pomilovala bivšeg predsednika Tačija kome se sudi u Hagu.
Prema podacima iz njene biografije, Osmanijeva, pored maternjeg albanskog, govori španski, turski, engleski i srpski jezik.
Rođena je 1982. godine u Kosovskoj Mitrovici, gde je završila osnovnu i srednju školu.
Diplomirala je pravo na prištinskom univerzitetu, gde je kasnije i predavala kao profesorka iz predmeta o međunarodnom pravu, a kao profesor univerziteta predavala je i u SAD.
Godine 2004. dobila je stipendiju za završetak magistrature na Univerzitetu u Pitsburgu, a 2009. je zahvaljujući pokazanom uspehu, ponovno osvojila punu stipendiju za doktorske studije na istom fakultetu.
Kao studentkinja prištinskog fakulteta, radila je za Misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu - UNMIK.
Kasnije je sarađivala sa brojnim međunarodnim organizacijama od Crvenog krsta, preko Misije Saveta Evrope na Kosovu, pa sve do američke organizacije za pomoć i podršku USAID-a.
Udata je i majka je dve devojčice.
Pročitajte još:
