Naime, likvidacija kompanije „Archegos kapital” milijardera Bila Hvanga izazvala je hitnu prodaju imovine vrednosti veće od 20 milijardi dolara. Banke Goldman Saks i Morgan Stenli prošlog petka su u blok trgovanju prodale akcije koje su posedovale u kineskim tehnološkim i američkim medijskim kompanijama za ukupno 19 milijardi dolara. Samo Goldman Saks „likvidirao“ je u petak akcije u vrednosti 10,5 milijardi dolara u blok trgovanju.
Kako je jedan hedž fond uspeo da ugrozi velike investicione banke
Prema rečima profesora Beogradske bankarske akademije, dr Zorana Grubišića, pre svega treba razlikovati šta je gubitak u profitu, odnosno padu zarade koji će se sigurno proknjižiti u ovom prvom kvartalu, a šta je pad vrednosti akcija tih investicionih banaka u smanjenoj tržišnoj kapitalizaciji.
„Ovo drugo mi ne zovemo gubitak, već je reč o padu vrednosti kompanije na tržištu kao rezultatu pada cena akcija na berzi. Ono što se desilo je da je očigledno taj hedž fond lošije investirao, upao u finansijske nevolje i morao po svaku cenu, odnosno po najnižoj ceni da prodaje akcije i da zatvara pozicije, što je problem za taj fond kao pravno lice. Ali, taj fond je opet, sa druge strane, imao otvorene račune „trgovine sa marginama“, kako mi to zovemo, kod velikih investicionih banaka. Najveću trgovinu, odnosno najveće margine je imao sa tokijskom gupom Nomura i švajcarskom Kredit Svis, koje su samim tim pretrpele i najveći gubitak. Pominje se pet milijardi u padu vrednosti akcija na berzi. Međutim, sigurno je da su gubitke pretrpele i neke druge investicione banke i tu se pominju Goldman Saks, Morgan Stenli i Dojče banka“, objašnjava Grubišić.
Kako je propao „Archegos kapital“
I berzanski stručnjak Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće „Momentum sekjuritis“ za Sputnjik kaže da je u ovom slučaju bila reč o trgovanju kompleksnim finansijskim instrumentima gde se potencijal, odnosno snaga investitora povećava korišćenjem pozajmljenih sredstava od strane brokera (investicione banke).
„U klasičnom trgovanju finansijskim instrumentima poput akcija i obveznica, investitor može trgovati samo za iznos kojim raspolaže, pa tako, primera radi, može kupiti akcije samo za iznos novca kojim raspolaže, odnosno prodati onoliko akcija koliko je prethodno kupio. Sa druge strane, kod kompleksnijih finansijskih instrumenata investitor može prodavati akcije koje ne poseduje, što je takozvano „šortovanje“ ili prodaja akcija na prazno, ili korišćenjem derivata poput svopova zauzimati mnogo veće pozicije nego što su mu raspoloživa sredstva. Ova povećana izloženost klijenta moguća je tako što iza njega stoji banka koja će ga pozvati da uplati dodatni novac ukoliko je usled pogrešne procene prilikom ulaganja došlo do veće izloženosti u odnosu na inicijalni dogovor (ako se promaši trend kretanja akcije povećava se minus na računu).
Upravo se, kako kaže, ovo i desilo u slučaju hedž fonda „Archegos kapital“, koga je banka zbog povećane izloženosti pozvala da dopuni svoju novčanu poziciju.
„Kako investitor očito nije imao dovoljno sredstava, banke u tom slučaju automatski aktiviraju prodaju postojećih akcija, što je dovelo do velikog pada njihove cene. U ekstremnim situacijama, poput ove, gde je izloženost investitora previsoka, stradaju i same banke koje rasprodajući celu imovinu klijenta ne mogu da pokriju celokupni iznos pozajmljenih sredstava”, navodi Gujaničić.
„Mardžin kol“ banaka ostao bez odgovora
I Grubišić kaže da su računi trgovine sa „marginama“ omogućavali ovom hedž fondu da trguje, a da ne bude u punoj meri pokriven, čime su ga finansirale investicione banke.
„Investicione banke koje su ga „pokrivale“, što i jeste njihov posao, su u datom trenutku uputile takozvani „mardžin kol“, odnosno poziv da se „prilagodi“ margina da bi taj hedž fond i dalje imao otvoren račun. Hedž fond nije mogao da odgovori, odnosno nije imao dovoljno likvidnih sredstava da održi te svoje račune kod investicionih banaka aktivnim, pa su samim tim i investicione banke bile prinuđene da mu zatvore račune i da proknjiže te gubitke, odnosno da i one prodaju akcije po najnižoj mogućoj ceni i da utvrde taj pad profita“, primećuje Grubišić.
Kakve će biti posledice
On dodaje da ostaje da se vidi kakve će biti posledice ovog događaja.
„Ono što je za sada jedino izvesno je da je u padu vrednosti na berzi, odnosno padu akcija na Vol Stritu u ponedeljak, najviše izgubila Kredit Svis grupacija i to za 16 posto. To je veliki pad akcija na dnevnoj osnovi i taj pad je iznosio tri milijarde dolara. Tokijska Nomura grupa je takođe bila u padu oko 16 posto, a njihov gubitak iznosio je dve milijarde dolara. Najveći igrači poput Goldman Saksa, Morgan Stenlija i Dojče Banke odbili su da komentarišu ovaj događaj, ali je sigurno da su i oni pretrpeli određene gubitke. Oni su za sada dali neke posredne izjave u smislu da su bolje upravljali rizikom i da su imali pokriće za te pozicije kod ovog hedž fonda. Sada je to, naravno, stvar svake banke, ali brzo će isplivati na videlo kako je koja banka upravljala rizikom, to jest koliko je imala pokriće za ove pozicije koje je sada morala da „zatvara“ prema hedž fondu koji je upao u probleme. Verujem da, ako posmatramo Vol Strit kao celinu i najveće investicione banke, ovaj gubitak ipak neće biti toliko veliki kao kod tokijske i švajcarske grupe“, smatra Grubišić.
Sličan slučaj se, zaključuje za Sputnjik berzanski stručnjak Nenad Gujaničić, nedavno desio hedž fondu „Melvin Kapital“ koji se putem šortovanja „kladio“ na pad cene akcija GameStopa, pa kada se na tržištu desio suprotan trend, potpomognut organizovanim nastupom pojedinačnih investitora putem društvenih mreža, pretrpeo je značajne gubitke jer je morao da pokriva poziciju pozajmljenih akcija kupujući ih na tržištu po visokim cenama.
Američka Komisija za hartije od vrednosti saopštila je da nadgleda situaciju i da komunicira sa učesnicima na tržištu od prošle nedelje, dok se širi panika oko mogućeg obima gubitaka zbog prinudne likvidacije Hvangovog fonda. Regulatori u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i Japanu takođe su rekli da prate razvoj događaja.
