„Kina je u periodu januaru-februaru udvostručila prevoz robe železnicom kroz Rusiju i Aziju. Porast cena i dugotrajna isporuka morem primoravaju Peking da poveća prevoz robe železnicom. Nedavni incident u Sueckom kanalu samo je učvrstio stav međunarodne zajednice da je neophodno razvijati železnički prevoz robe iz Azije u Evropu“, napisao je na svom Telegram kanalu.
Prema njegovim rečima, Rusija ima nekoliko projekata, koji mogu da budu alternativa popularnoj maršruti, najvažniji među njima je modernizacija Transsibirske železnice.
Milijarder se nada da će situacija u Sueckom kanalu omogućiti „Ruskim železnicama" da drugačije gledaju na tranzitni saobraćaj.
„Najočigledniji i ekonomski opravdan cilj je dati Rusiji mogućnost da razvija glavno čvorište - vezu između Evrope i Azije“, uveren je biznismen.
Podsetio je da bi njegova ranija ideja o rekonstrukciji vodećih železničkih linija, takozvanog „Trakta sibirskog kedra", mogla da postane alternativa novom kineskom „Putu svile“ i da je neophodno ovu inicijativu pretvoriti u nacionalni projekat.
Ranije su „Ruske železnice" izjavile, da kompanija primećuje neprestano povećanje klijenata koji traže prevoz kontejnerima, nevezano za nedavnu situaciju u Sueckom kanalu. Spremni su za povećanje obima i planiraju da razvijaju svoje usluge.
„Ruske železnice" od aprila 2020. godine beleže višestruko povećanje obima kontejnerskog tranzita na relaciji Kina-Evropa-Kina. Prosečna brzina isporuke kontejnera u glavnim pravcima je u proseku 1.100-1.200 kilometara dnevno. Što je mnogo više nego u pomorskom i drumskom saobraćaju, što se tiče vazduhoplovstva, uzimajući u obzir prvu i poslednju milju, više i u odnosu na sve kontejnere na terminalima. „Ruske železnice" su primetile da je obezbeđena stabilna carinska politika, jer stope za tranzit kontejnera kroz mrežu Ruskih železnica nisu povećane od 2011. godine.
Podsetimo, kontejnerski brod dužine 400 metara „Ever given“ prošle nedelje se na putu iz Kine u Roterdam nasukao na 151. kilometru Sueckog kanala, na mestu širokom manje od 300 metara, čime je blokirana jedna od arterija svetske ekonomije. Brod je 29. marta odblokiran, u akciji je učestvovalo više od 15 tegljača.
Pročitajte još:
