„Ako danas u Donbasu započne velika konfrontacija slična onoj iz 2015. godine, ne znam kako će se voditi pregovori, kakve odluke će se donositi, ali sa sigurnošću mogu reći – NATO neće ratovati. Posebno sada, kada je uvođenjem u naoružanje hipersoničnih raketa i još niza oružja Rusija pokazala da je čak i bez nuklearnog oružja u stanju da napadne ključe kontrolne centre Zapada. Niko u Vašingtonu neće rizikovati živote miliona svojih građana radi Ukrajine“, rekao je Vološin za televiziju „Prvi nezavisni“ na Jutjubu.
U Donbasu su 27. jula 2020. stupile na snagu dodatne mere za obezbeđivanje primirja. Dogovor uključuje zabranu bilo koje vrste vatre, raspoređivanje teškog naoružanja, ofanzivne i diverzione akcije, a predviđa i disciplinsku odgovornost za narušavanje sporazuma.
Od februara ove godine situacija je počela da se pogoršava, a samoproglašene republike smatraju da se Kijev priprema za veliku ofanzivu, dovlačeći nove snage na kontakt liniju.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se u svetlu situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti ranije su više puta optuživale Rusiju za mešanje u unutrašnja pitanja zemlje.
U januaru 2015. godine, Vrhovna rada usvojila je saopštenje u kome se Rusija naziva „zemljom-agresorom“. Moskva je više puta saopštavala da ne učestvuje u sukobu u Ukrajini i da je zainteresovana za to da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
