Skandal i bruka: Kome je palo na pamet da „ponudi“ milijardu za Ronaldovu traku

Gestom jednog humanog čoveka koji je traku stavio na humanitarnu aukciju, revolt jednog od najvećih fudbalera današnjice, pretvorio se u nadu za izlečenje šestomesečnog dečaka Gavrila Đurđevića iz Kragujevca.

Kapitenska traka Ronalda otkrila je bruku i u Srbiji

Cela Srbija s oduševljenjem je pratila kako raste cena kapitenske trake Kristijana Ronalda koju je on bacio u travu, jer mu nije priznat gol za pobedu Portugalije protiv Srbije.

Svi su želeli da veruju da su cifre koje su prešle 1,28 milijardi dinara realne, ali Fondacija „Zajedno za život“ i sajt za prodaju „Limundo“ obrisali su basnoslovne ponude za traku nakon provere legitimnosti pojedinih ponuda.

Šta je u mislima onoga ko je mogao da se na ovakav način igra sa nečijom sudbinom pitali smo prof dr Srđana Milašinovića, profesora Kriminalističko - policijskog univerziteta, koji, između ostalog predaje i sociologiju sa socijalnom patologijom. On pre svega kaže da je, kao čovek, užasnut ovim skandalom.

„Ovo što se dogodilo doživljavam kao atak na tradicionalno srpsko biće. Humanizam je u biću našeg naroda, pogledajte samo poslednje događaje, među prvima smo nakon zemljotresa u Italiji poslali pomoć jednoj zemlji Evropske unije, reagovali smo na zemljotres u Hrvatskoj, a poslednja je akcija sa vakcinama. Ovo što se dogodilo je zaista pljuvanje na etički korpus srpskog naroda. Užasnut sam“, kaže Milašinović.

On dodaje da se, kako kaže, nivo socijalne patologije koju je doneo 21. vek, potpuno manifestovao u ovom slučaju, ali i mnogim drugim negativnim pojavama.

„Naravno, to nije fenomen Srbije, to su događanja koja prate svet na globalnom nivou, to nije naš specifikum, ali slučaj Ronaldove trake otkriva novi nivo socijalne patologije koji ukazuje da institucije društva treba da reaguju. Ovo ne mogu objasniti ničim drugim do moralnom insuficijencijom i bolešću, pojedinaca, naravno. To ne sme da se reflektuje na čitavu populaciju“, ističe Milašinović.

Kriza kao način života

Sociolog prof dr Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka gotovo da nije iznenađen ovim skandalom. On kaže da dugo živimo u različitim krizama, da je kriza način života u Srbiji, da su u njoj odrasle generacije, te da je naše sećanje na život u drugačijem sistemu jako izbledelo.

„Po pravilu, lakše se izađe iz ekonomskih, socijalnih problema, nego što krize utiču na mentalitet i vrednosti ljudi, odnosno na ono što se zove njihov integritet i doživljaj drugih. Naravno da smo, pogotovo sad sa pandemijom koja traje neograničeno i ide na to da razara ljudske kontakte, išli ka tome da postanemo sve fokusiraniji na sebe, da živimo u nekoj vrsti ’ego tripa‘, a u njemu neke vrste solidarnosti naročito nema“, kaže Stojiljković.

On dodaje da je solidarnost generalno pala, da neka istraživanja pokazuju da ovakve akcije, iako njihov rezultat oduševi javnost, prihvata ispodpolovična većina građana.

Svi bi da budu marketinški projekat

Stojiljković ističe da nas je do slučaja kapitenske trake u velikoj meri dovela i marketizacija i medijalizacija politike, od vrha države do lokala. Taj model prisutan u javnom životu, svakoga ko drži do sebe doveo je, kaže, do toga da pokušava da od sebe napravi marketinški projekat.

„Ova vrsta prezentacije i samoprezentacije, nažalost, dešava se i oko humanitarnog rada. Imali smo i fondacije koje su se pokazale kao nešto što je bio profitni interes, a ne briga za sudbinu ljudi. Nestala je politička i svaka druga odgovornost za ono što drugi očekuje, nestala je s krizama i navalom populizma. To je planetarni problem. Videli ste, uostalom, kad jedan veliki državnik za drugog, na potpitanje, je li on ubica, kaže da jeste“.

„Neobavezni klik“

Stojiljković dodaje da se ipak nada da iza skandala sa kapitenskom trakom Kristijana Ronalda stoji neko ko je možda „neobavezno kliknuo“, računajući da će time da podigne vrednost koju će nuditi drugi.

„Ovo nam je svima nauk da se zapitamo, da krenemo od sebe, pa i ja se pitam koje vrednosti sada deli generacija moje mlađe ćerke? Šta smo im ostavili kao nešto što je traganje za srećom, jednakošću, solidarnošću? Jesu li to neke vrednosti ili isključivo - samopromocija“, ističe ovaj sociolog.

Šamar koji može da otrezni

I njegov kolega sa Kriminalističko – policijskog univerziteta smatra da je ovo šamar društvu koji može imati i dobre posledice, ako se slučaj istera do kraja.

„Ovo je šamar svima nama, šamar srpskom narodu, njegovim iskonskim težnjama za solidarnošću, pomoći, humanizmom u najširem smislu. Institucije u svakom slučaju treba da reaguju, dobro sam upoznat sa situacijom i znam da je to moguće. Ministarstvo unutrašnjih poslova poseduje tehnička sredstva kojima može da prepozna počinioce ovog krajnje nemoralnog dela“, kaže Milašinović.

Kako Sputnjik saznaje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, policija za sada nema prijavu o ovom krivičnom delu.

„To ne znači da Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal neće reagovati, bilo po prijavi građana ili ljudi koju su direktno uključeni u ovu akciju“, rečeno nam je u MUP-u.