„Članice NATO-a kategorično odbijaju čak i da razgovaraju o merama za izgradnju vojnog poverenja koje smo predložili. Uključujući i predlog koji govori o povlačenju vežbi sa linije dodira na dogovorenu udaljenost kako bi se usaglasila udaljenost maksimalnog kretanja aviona i brodova. Jednostavno (NATO) odbija da razgovara“, rekao je Lavrov na zasedanju debatnog kluba „Valdaj“.
On je još jednom podsetio da Rusija ne odbija da radi u Savetu Rusija-NATO i da predlaže vojne kontakte.
„Naš kolega, gospodin Stoltenberg, izjavljuje da Rusija odbija da radi u Savetu Rusija-NATO. Mi ne odbijamo da radimo, samo ne želimo da tamo sedimo i slušamo o Ukrajini. NATO nema nikakve veze sa Ukrajinom, a oni uvek, predlažući sazivanje Saveta Rusija-NATO, insistiraju na tome da prvo pitanje treba da bude Ukrajina. Sedeli smo nekoliko puta, slušali, mi sve to znamo. Stoga smo predložili obnavljanje kontakata između vojske kako bismo spasili vrlo složeni bezbednosni sporazum koji je zaključen u Helsinkiju“, objasnio je Lavrov.
O „bliskoistočnom“ i „azijskom NATO-u“: I postojeći nam je dovoljan
Ministar je prokomentarisao tendencije za organizovanje „bliskoistočnog“ i „azijskog NATO-a“, rekavši da je i postojeći savez dovoljan.
„Veoma se nadam da će antiiranska inertnost ustupiti mesto zdravom razumu i da će ideje poput stvaranja bliskoistočnog NATO-a postati stvar prošlosti, jer nam je dovoljno Alijanse i tamo gde postoji“, rekao je Lavrov i dodao da se isto to „utoliko više“ tiče „azijskog NATO-a“.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ranije je objavio izveštaj o rezultatima rada 2020. godine u kojem se navodi da sastanak Saveta NATO-Rusija 2020. godine nije održan krivicom ruske strane. On je naveo da je NATO više puta predlagao Rusiji da se održi sastanak u ovom formatu, ali je Moskva to odbila.
Savet Rusija-NATO formiran je 2002. godine, a poslednji sastanak u tom formatu održan je u julu 2019. godine.
Pročitajte još:
