Prema tim planovima, vojska će imati „presudnu ulogu“ u dobijanju podrške od regionalnih partnera i u stvaranju njihove zavisnosti od SAD, udaljavajući ih tako od uticaja Rusije i Kine, objavio je američki „Difens njuz“, jedan od najuticajnijih i najstarijih vojnih časopisa u toj zemlji.
„Rivalstvo velikih sila“, kako je navedeno u planovima, proteže se na mnoge sfere uticaja, ne samo na nadmetanje u vojnoj snazi. Među tim sferama su „meka moć“, pomoć kod nesreća, ekonomski odnosi... Termin „rivalstvo velikih sila“ koristi se u američkoj politici još od 2017. godine, kada je naveden u nacionalnoj bezbednosnoj strategiji Bele kuće.
Autor jednog od takvih planova je načelnik generalštaba američke vojske Džejms Mek Konvil, koji piše da je nadmetanje velikih sila „igra bez prestanka“.
Prema navodima „Difens njuza“, predlozi ovih planova samo su deo veće strategije okretanja konceptu ratovanja koji uključuje više slojeva, a sastoji se od faza nadmetanja, krize i konflikta. To je, u osnovi, prekrajanje uloge američke vojske u globalnim odnosima, koja je do sada bila zadužena za moć na kopnu, moru, u vazduhu, sajber-prostoru i odskora u svemiru.
Drugi plan koji je takođe predložen, objašnjava zbog čega je uloga vojske važna u rivalstvu sa Kinom i Rusijom.
„Do 2040. godine, Kina i Rusija će iskoristiti sve instrumente svoje nacionalne moći kako bi podrile odnose SAD i njihovih saveznika i partnera, razvijajući u isto vreme sopstvena bezbednosna partnerstva“, navodi se u tom planu.
„To će dovesti do haotičnog međunarodnog okruženja gde je linija između konflikta i mira zamućena. Kako Kina i Rusija nastavljaju da modernizuju svoje vojske, američkoj armiji biće veoma teško da ih odvrati od nedozvoljenih i agresivnih postupaka“, stoji u tom planu.
Drugim rečima, SAD moraju da angažuju sve moguće alate kako bi udaljili druge nacije od Rusije i Kine, „štapom i šargarepom“ ili „milom ili silom“.
Prema tim planovima, američka vojska može da igra veliku ulogu u uverenju neke nacije da je bolje biti na strani SAD nego na strani Rusije ili Kine, bilo da je to zbog toga što je Vašington efikasniji u reagovanju na bezbednosne probleme ili prirodne i druge katastrofe ili zato što su armije tih zemalja u velikoj meri isprepletene sa američkom u raznim operacijama.
„Reputacija snage i pouzdanosti je značajna korist u nadmetanju, koja može dovesti do toga da protivnici odustanu od takmičenja ili da traže manje ambiciozne ciljeve i saradnju umesto rivalstva“, navodi se u tim dokumentima.
Kako se dodaje, „vojska u tome doprinosi time što je smrtonosna, kompetenta, kredibilna snaga i što je kao tkava prepoznata među saveznicima i partnerima, ali i među protivnicima“.
Kao primer je navedena „diplomatija topovnjača“ američke mornarice, čiji brodovi uplovljavaju u luke širom sveta. Međutim, ovi planovi predviđaju i „preventivno prisustvo“ američkih vojnih baza širom sveta, kako bi SAD mogle prve da reaguju u pružanju pomoći kod lokalnih katastrofa. One bi, takođe, obezbedile i brz vojni odgovor u slučaju potrebe.
U planovima se predviđa i značaj velikih međunarodnih vežbi kako bi se izgradile i održale veze. Predviđena je i razmena vojnog kadra, deljenje obaveštajne i logističke podrške, između ostalog.
Pročitajte još:
- Šta čeka svet: U 2021. ključna „nepoznata“ stiže iz Amerike – donosi konflikt sa Rusijom i Kinom
- Zapad strepi kad jača saradnja Rusije i Kine
- Priprema za sledeći rat: Amerika usađuje mantru da su Rusija i Kina posegle za nuklearnim oružjem
