Buru je podigao ministar pravde Vladimir Leposavić koji je odgovarajući na poslaničko pitanje izjavio da je spreman da prizna da je u Srebrenici počinjen genocid tek kad se to i nedvosmisleno utvrdi, ali je i osporio legitimnost suda u Hagu.
Uz očekivane rekacije iz Sarajeva, odmah su se oglasili ambasadori SAD i Velike Britanije, praktično poručivši novoj vlasti da kolebanju nema mesta, da se u Srebrenici desio genocid što su, kako navode, potvrdila dva međunarodna suda na osnovu brojnih dokaza.
Može li krhka nova vlast sa tek jednim mestom više u parlamentu Crne Gore u odnosu na bivši režim DPS-a Mila Đukanovića, sebi da dozvoli disonantne tonove u odnosu na Zapad. Pogotovo kao članica NATO i zemlja na putu ka Evropskoj uniji.
Zapad pritisnuo Podgoricu zbog Srebrenice
Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije smatra da Leposavić nije negirao počinjeni zločin, niti je omalovažavao žrtve, nego je izrekao ono što su mnogi koji se stručno bave tom temom odavno potvrdili, da Međunarodni sud pravde u Hagu nije kredibilna institucija. Zato smatra da je ovaj primer pokazatelj da mnogima ne samo u regionu, već i u samoj Crnoj Gori, zasmeta ukoliko neko pokrene bilo kakvo pitanje koje je na korist srpskog naroda.
„Reakcije ambasada SAD i Velike Britanije u regionu dovoljno govore u prilog tome da postoji ta odavno razrađena idološka matrica NATO-a i zapadnog političkog bloka koju zemlje članice, posebno one male po veličini teritorije i vojnoj snazi ne bi smele da krše. To je slučaj i sa Crnom Gorom. Znamo da je ona za NATO od izuzetnog značaja pre svega što blokira izlaz Srbije kao potencijalnog ruskog saveznika na Jadran, na toplo more, što je po mišljenju stručnjaka i bio glavni cilj ideje o osamostaljenju Crne Gore 2006. godine“, kaže Petrović za Sputnjik.
Vlada neće biti uzdrmana
On ne sumnja da Zapad ima mehanizme za kažnjavanje neposlušnih, ali ipak, ne smatra da bi mogao da dođe u pitanje opstanak nove crnogorske vlade.
„Meni se čini da će ova vlada Zdravka Krivokapića ipak opstati bez obzira na ovakve, iz perspektive Zapada, incidente, jer ona manje-više predstavlja neki kompromis svih zainteresovanih aktera. Vidimo da ta vlada nije srušila neke temeljne spoljnopolitičke principe Crne Gore, nedodirljivo je članstvo u NATO-u, put ka EU, nisu se dirala ni obeležja države. Sa druge strane, srpski narod kao politički faktor definitivno lakše diše u ovoj Crnoj Gori nakon avgusta 2020. godine“, ističe naš dsagovornik.
Bitka za popis najvažnija
Petrović smatra da je ovo neki prelazni period u naredne nešto manje od četiri godine, a da će ove godine najveća bitka biti vođena prilikom popisa stanovništva o nacionalnom, verskom, jezičkom izjašnjavanju i u nju će sigurno biti umešani Zapad i NATO.
„Jasno je da Crna Gora u ovakvim okolnostima sa ovakvim nasleđem ne može mnogo puta da kaže NE NATO-u, ili zvaničnom Vašingtonu, pa ni zvaničnom Briselu“, ističe on.
On tako vidi i reagovanje Vlade Crne Gore posle saopštenja zvaničnika Vašingtona i Londona.
Vlada je istakla da poštuje kontinuitet međunarodnih obaveza Crne Gore, kao i odluke svih međunarodnih institucija, pa i Deklaraciju o prihvatanju rezolucije Evropskog parlamenta koju je usvojila Skupština Crne Gore 2009. godine. Njome se osuđuje zločin genocida u Srebrenici počinjen 1995. godine, kao i svi drugi ratni zločini počinjeni tokom sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.
Vlada je, međutim, naglasila i to da niti želi, niti može da menja odluke međunarodnih sudova, ali ni da jedne narode proglašava genocidnim, a druge svetim, jer je svaki zločin pojedinačan, ima konkretne izvršioce i konkretne žrtve.
Vlada poštuje odluke prethodne
Petrović smatra da Vladu Crne Gore suočenu sa nasleđem koje joj je ostavila prethodna ne treba osuđivati zbog ovakvih poteza.
„Vlada Crne Gore je u obavezi da poštuje sve što je prethodna vlada usvojila, pogotovo kada je reč o međunarodnim konvencijama koje se ratifikuju u parlamentu i dobijaju snagu zakona. Očigledno je da sa druge strane, Vlada Crne Gore potencira da nije ta koja će se priključiti tom 'lovu na veštice' na srpski narod kao jedinog krivca i odgovornog za zločine koji su se dešavali devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije“.
U tom smislu je njihova ograda na mestu i vidljiva je promena u odnosu na Mila Đukanovića koji je bio otvoreno antisrpski, stavljajući se na stranu zvaničnog Sarajeva, Tirane, ili Zagreba, kaže naš sagovornik.
Biće pritisaka
Analitičar Dragomir Anđelković smatra da će pritisaka na novu vladu Crne Gore biti pri svakom disonantnom tonu sa Zapadom. On ne sumnja da ova vlada o svim dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije i geoplitičkim odnosima na Balkanu ima drugačije mišljenje od one Mila Đukanovića, ali i da se uzdržava da nastupi jasno do kraja kako ne bi izazvali neprijateljstvo Zapada.
„Crna Gora ne može da uradi mnogo toga. Ne može da izađe iz NATO, ne može da izmeni geopolitički kurs, ali može da spreči da vlast bude do te mere inkorporirana u pravni, obrazovni, medijski sistem i da se građani vaspitavaju u duhu samoporicanja“, kaže on za Sputnjik.
On ne sumnja da će biti konstatntnog pritiska Zapada, ali i da i on ima granice do kojih može da ide i da to ne može da ugrozi vlast u Crnoj Gori.
„Ako bi prešao te granice onda bi verovatno izazvao i po sebe probleme. Zapad je uspostavio poredak koji u velikoj meri zadovoljava njegove interese i verovatnio neće da reskira otvaranje pandorine kutije i novu geopolitičku preraspodelu“, mišljenja je Anđelković.
