Zafir Hadžimanov preminuo je 27. marta u Beogradu, u 77. godini, od posledica infekcije virusom korona.
Nebojša Bradić: Donosio je jake emocije, stradanje, pobune, pobede
„Svojom interpretacijom Zafir je doneo jake emocije, stradanje, pobune, pobede, doprineo je na taj način da mjuzikl 'Jadnici' bude voljena i rado gledana predstava, da živi. Njegovih šest godina igranja 'Jadnika' na sceni „Madlenijanuma“ zaista je obeležilo samu predstavu. Ja i dan-danas, sedeći u gledalištu i slušajući kako drugi mladi pevači izvode ovu produkciju, uvek u sećanju imam Zafirov moćni glas i njegovu interpretaciju pesama koje i dan-danas zvuče“, kaže u razgovoru za Sputnjik Nebojša Bradić koji je režirao ovu predstavu.
Prema njegovim rečima, Zafir Hadžimanov je u muzičko pozorište doneo, pre svega, svoju autentičnu prirodu i brojne talente – muzički, pevački, glumački.
„On je pristajao uz žanr mjuzikla i tu nikada nije bilo problema. Nije se postavljalo pitanje da li on to može da otpeva, odglumi i da tome da harizmu koju produkcija traži“, kaže Bradić, koji je s Hadžimanovom sarađivao i u mjuziklu „Rebeka“, postavljenom takođe na sceni „Madlenijanuma“.
Naš sagovornik podseća na to da je produkcija „Jadnika“ posebno zahtevna kada je reč o ulozi Žana Valžana, koji je nosilac radnje u trosatnom mjuziklu.
„Zafir Hadžimanov je bio jedan od najstarijih glumaca u svetu koji je igrao i pevao ovu ulogu. Premijeru je igrao sa 64 godine. Ta uloga je veoma zahtevna, ima veliki raspon, počinje u trenutku kada lik ima 40 godina, a završava se praktično njegovom smrću. To treba odigrati, taj epski zahvat, ali i silne psihološke nijanse koje ta uloga donosi i da sve to, naravno, bude u dobrom pravcu, sa svim zahtevima koje ovo muzičko delo stavlja pred aktere“, naglašava Bradić.
Zafirov Žan Valžan bila je, prema Bradićevim rečima, dobro markirana uloga, jer je omogućila da mladi pevači uz njega dobiju iskustva koja do tada nisu imali.
„Siguran sam da će to što je on darovao toj predstavi ostati kao nasleđe. Njegova personalnost je na svoj način nosila „Jadnike“, a publici je ostala u trajnom sećanju“, kaže Nebojša Bradić.
Peca Popović: Izgubili smo važnu kariku u ozbiljnom muzičkom lancu
Zafir Hadžimanov je, kako podseća novinar i publicista Petar Peca Popović, potekao iz „čuvene muzičke i civilizacijske porodice Hadžimanov“.
Njegov otac Vasil Hadžimanov ceo život je posvetio tradicionalnoj makedonskoj muzici. Imao je apsolutni sluh, a od svoje sedamnaeste godine zapisivao je narodne pesme. Iza njega je ostalo oko 6.000 etnomuzikoloških zapisa koji se čuvaju u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti.
„Kao što je stari Vasil došao 1936. u Beograd u narodnoj nošnji i od Carevca tražio da bude radio pevač, pa pevao pesmu 'Zajdi, zajdi' prvi put u Beogradu, tako je Zafir Hadžimanov kao mlad student Akademije za pozorište i televiziju na glumi, na FDU, počeo da peva u Radio Beogradu, u Omladinskom radio orkestru“, podseća Peca Popović.
Početkom šezdesetih godina Zafir Hadžimanov je počeo da gradi karijeru kao šansonjer. U vreme kada je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1967. godine, već je bio poznati pevač, koji je iza sebe imao nastupe na brojnim festivalima i nekoliko studijskih albuma.
„Bio je pevač drugačijeg žanra nego što je to bilo šezdesetih ili sedamdesetih bilo moderno. On nikad nije pripadao prvom ešalonu najpopularnijih pevača, ali je uvek bio autentičan pevač i nije čudo što je posle završio kao jedan od junaka mjuzikla, kao što je ovde bio 'Violinista na krovu', koji je i u Bostonu i Njujorku pevao na engleskom“, navodi Peca Popović.
Iste godine kada je diplomirao na FDU, Zafir Hadžimanov je dobio glavnu ulogu u popularnom krimiću „Nož“ Žike Mitrovića, a potom i u kultnom ostvarenju „Makedonska krvava svadba“ Trajčeta Popova. Ipak, muzika ga je više privlačila.
U to vreme se zaljubio u pevačicu Senku Veletanlić, s kojom je 1973. godine dobio sina Vasila, danas istaknutog pijanistu i džez muzičara.
„Cela porodica Hadžimanov se bavi muzikom, njegova supruga Senka je čuveni interpretator, njegova svastika Bisera poznati interpretator bluza, džeza i popularne muzike, Vasil je pravi naslednik. Izgubili smo kariku u jednom ozbiljnom muzičkom i civilizacijskom lancu. Nadam se da će njegov sin Vasil čuvati u budućnosti to veliko ime i prezime“, kaže Peca Popović.
Vasil Hadžimanov: Zafir je za sobom ostavio pravo bogatstvo
A Vasil Hadžimanov je, povodom očeve smrti, na Fejsbuku objavio dirljivu poruku, u kojoj je naveo da veliko srce njegovog oca nije uspelo da dobije bitku s groznom bolešću.
„Za sobom je ostavio pravo bogatstvo, od pesama koje je tako majstorski lako pevao, preko svojih mnogobrojnih i raznovrsnih kompozicija, knjiga poezije i proze, sve do nenadmašivih uloga u pozorištu i na filmu. Njegov nesavladivi duh, sposobnost da se u svakoj situaciji snađe i nađe na nogama, energija da sve što radi uvek radi celim svojim bićem, a da dok sve to radi bude istovremeno vrhunski šmeker... to mora da se pamti“, zapisao je Vasil Hadžimanov.
Zafir Hadžimanov je objavio i nekoliko zbirki pesama na srpskom i makedonskom jeziku, a 2007. godine proglašen je počasnim ambasadorom kulture Makedonije u Srbiji.
Peca Popović podseća da je poslednji veliki muzički projekat Zafira Hadžimanova bio kompilacijski album makedonskih tradicionalnih pesama, objavljen 2014. godine, čime je „zaokružio priču svoje porodice“.
