Genom komaraca, koji su sakupili naučnici iz Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, borbu protiv malarije će učiniti jednostavnijom. Novi podaci će pomoći u pronalaženju regiona gena odgovornih za prenos bolesti.
U istraživanju, koje je počelo 2018. godine, učestvovali su eksperti sa Politehničkog instituta Virdžinija, Univerziteta Džordža Vašingtona i Univerziteta ITMO. Rad je objavljen u časopisu „GigaScience“.
Stečeno znanje će pomoći da se utiče na određene vrste, tako da komarci koji nose malariju prestanu da piju krv ili da ne prenose parazite. Ranije su naučnici imali samo referentni genom jedne vrste „Anopheles gambiae“, a sada imaju još dva vrste komaraca afričke malarije „Anopheles coluzzii“ i „Anopheles arabiensis“.
„Prikupljanje genoma komaraca je zadatak srednje težine. Sa jedne strane, on ima prilično veliki genom – oko 300 miliona simbola, samo deset puta manje nego kod ljudi. Sa druge strane, komarci imaju samo tri para hromozoma, a ne 23 kao što ima čovek. S obzirom da se od jednog komarca dobija mala količina genetskog materijala, mi smo koristili materijal cele kolonije, odnosno DNK mnogih jedinki koji ulazi u sekvenator (uređaj koji se primenjuje za određivanje reda nukleotida u DNK-a molekulu). Kao rezultat, vidimo sve pojedinačne razlike komaraca koje bi trebalo iznivelisati kako bi se sakupio referentni genom“, rekla je saradnica Naučno-obrazovnog centra za raznolikost genoma ITMO Antona Zamjatina.
Genom je izdvojen na Politehničkom univerzitetu u Virdžiniji, gde se čitave kolonije insekata drže radi eksperimenata. Zatim su stručnjaci Univerziteta ITMO počeli da ga sastavljaju. Ruski naučnici planiraju nove projekte, vezane za sastavljanje referentnih genoma drugih vrsta malarijskih komaraca.
Ukupno je 400 vrsta insekata okarakterisano kao malarični komarci, ali se 30 vrsta smatra prenosiocima malarije.
Malarija se drugačije zove i parazit „Plasmodium“, koga prenose komarci na ljude prilikom uboda. Kako bi se borili protiv bolesti, važno je da se razume kako se stvaraju razlike na genetskom nivou u ponašanju u ishrani komaraca-nosioca i njihovih bezopasnijih „rođaka", naglasili su stručnjaci univerziteta.
Pročitajte još:
