U Beogradu kao kod kuće
Koncert Tine Tarner 1990. godine bio je održan na stadionu Fudbalskog kluba „Galenika“ u Zemunu. Bilo je to vreme kada je pevačica bila na vrhuncu svoje karijere, a SFR Jugoslavija odbrojavala svoje poslednje dane.
Tim koji je organizovao koncert vodio je novinar i publicista Srđan Stojanović. On nam je ispričao anegdotu u vezi s boravkom Tine Tarner u Beogradu i nevoljama u kojima su se našli kada su shvatili da na stadionu, koji je u to vreme bio u rekonstrukciji, nema prostorija u kojima bi se mogla smestiti garderoba za pevačicu i njene saradnike.
„Tinin nadobudni menadžer, koji je došao u Beograd nekoliko dana ranije, tražio je od nas da uzmemo nameštaj iz Interkontinentala, što nije bilo moguće. Pokušali smo da iznajmimo nameštaj od 'Jugoeksporta', ali je cena najamnine bila 90 odsto od prodajne cene. Ja sam tada poslao momke iz tima u svoj stan da donesu kompletan nameštaj iz moje dnevne sobe, uključujući i tepih. Sva sreća, moja majka je tada bila na odmoru, inače nikada to ne bi dozvolila“, priča kroz smeh Srđan Stojanović.
Kada je sa zebnjom upitao Tinu Tarner kako joj se dopada atmosfera u garderobi, ona mu je odgovorila da se oseća kao kod kuće. Posebno je, kako navodi, bila oduševljena cvećem kojim je prostorija bila ukrašena i buketom koji joj je predao nakon koncerta. „Time me je kupila za sva vremena“, kaže Srđan Stojanović.
Velika zvezda, jednostavna osoba
Za razliku od mnogih drugih zvezda, Tina Tarner, seća se naš sagovornik, nije imala nikakve posebne zahteve i hirove.
„Tina Tarner je vrlo jednostavana, prirodna žena. Ona prosto zrači, osećate dobrotu i toplinu, da je reč o posebnoj osobi koja svima okolo deli dar koji joj je bog dao. Za mene je susret s njom bio zaista dirljiv“, priča Srđan Stojanović.
Sam nastup bio je, kako kaže, vrhunski profesionalan: „Ti koncerti koji se izvedu 150 do 200 puta tokom godinu dana turneje ne razlikuju se mnogo u Beogradu, Londonu, Parizu ili Budimpešti. Postoji set pesama, može da se razlikuje za pesmu ili dve, u zavisnosti od raspoloženja, ali koreografija uvek ima isti tok. Koncert je bio fenomenalan, u svakom pogledu na najvišem nivou. U njenom pratećem bendu su bile zvezde poput Džona Majlsa, legendarnog engleskog klavijaturiste i gitariste koji je imao i svoju solo karijeru, zatim gitariste Lorija Vilsfilda i Timija Kapela na saksofonu i klavijaturama“, priča nam Srđan Stojanović.
U Beogradu i u najtežim trenucima u životu
Inače, Tina Tarner je prvi put pred ovdašnjom publikom nastupala 1974. godine, zajedno s tadašnjim mužem, gitaristom Ajkom Tarnerom, a drugi put je srpsku prestonicu posetila 1978. godine, u jednom od najtežih perioda svog života.
U to vreme je pokušavala da se oporavi od braka sa nasilnim i ljubomornim mužem, koji je strahovao od toga da bi mlada i talentovana žena mogla da ga napusti i vine se u visine bez njega.
Kada ga je upoznala, imala je samo 17 godina. Ubrzo je počela da nastupa u njegovom bendu „Kraljevi ritma“, a nekoliko godina kasnije se udala za njega.
Prvi veći uspeh im je donela pesma „A Fool in Love“, koja je zauzela drugo mesto na američkoj top listi, a svetsku slavu su stekli nastupajući kao predgrupa na koncertu „Roling Stounsa“ 1969. godine.
Tina Tarner je dugo trpela nasilje svog muža, a sam odlazak od njega bio je krajnje dramatičan.
„I to je tipična priča za američke muškarce s juga, posebno za muzičare. Ajk Tarner je došao iz siromašne sredine i kada je stekao novac i pažnju, odao se raspusnom životu. Šezdeset šeste godine su imali čuveni hit 'River Deep Mountin High', u produkciji Fila Spektora, koji je bio očaran Tininim glasom i dao joj tu kompoziciju. Tada se Tina suočila s ljubomorom Ajka Tarnera, koji je poludeo što se ona našla u centru pažnje, iako mu je to donelo i novac, i slavu i koncerte“, kaže Srđan Stojanović.
Ponovni uspon na zvezdano nebo
Dve godine nakon razlaza s Ajkom Tina je objavila solo album „Routh“ koji nije bio zapažen, kao ni naredni „Love Explosion“. Usledila je profesionalna i emotivna kriza, koja je trajala sve dok se nije pojavio Rodžer Dejvis, čovek koji je prepoznao talenat i umetnički potencijal pevačice.
„Imala je i karakter, i sreću. Srela je čoveka koji je spadao u retku vrstu agenata koji su opsednuti pre svega talentom i samom muzikom. On je počeo 1983. godine da je savetuje, predlagao joj šta bi mogla da uradi, i tako je snimila povratnički album 'Let’s Stay Together'“, kaže Srđan Stojanović.
Taj album je postigao veliki uspeh u Evropi i našao se na šestom mestu britanske top liste. Za Tinu Tarner se zainteresovala izdavačka kuća „Kapitol rekords“, koja joj je ponudila saradnju.
Usledio je čuveni album „Private Dancer“, koji je snimljen za svega 14 dana. Naslovnu kompoziciju albuma koji je ponovo vinuo među zvezde, napisao je gitarista „Dajer strejtsa“ Mark Nofler.
„Zanimljiva je anegdota o tome kako je ova pesma stigla do Tine Tarner. Kompanija koja radi ketering za umetnike je sarađivala i s bendom 'Dajer strejts', i sa Tinom Tarner. Mark Nofler je dao pesmu čuvenoj kuvarici Lorejn koja je onda predala Tini. Ona se, naravno, oduševila kada je dobila. Želela je da snimi pesmu s Markom Noflerom, ali je on rekao da će samo da producira album, a da gitaru treba da svira Džef Bek, čovek iz sazvežđa legendarnih engleskih gitarista. Inače, na albumu je svirao ceo bend 'Dajer strejts'“, podseća Srđan Stojanović.
Kada je 1984. godine snimila povratnički hit „What's Love Got to Do with It?“, Tina Tarner je bila ponovo na vrhu popularnosti, ali je ispoštovala sve svoje ugovore koje je potpisala za narednih šest meseci, a koji su podrazumevali i nastupe u malim dvoranama, sa po 200 do 500 posetilaca.
Sredinom osamdesetih planetarnu popularnost joj je doneo angažman u filmu „Pobesneli Maks 3“, s Melom Gibsonom u glavnoj ulozi. Tina Tarner je otpevala čuveni hit „We Don't Need Antoher Hero (Thunderdome), kao i pesmu „One of the Living“.
Dobijala je nagrade, išla na turneje, prodavala albume u milionima primeraka. Popularnost joj je donela i saradnju s brojnim muzičarima, pa su njenu karijeru obeležili i brojni dueti s kolegama, poput Erosa Ramacotija, Erika Kleptona, Brajana Adamsa, Mika Džegera, Roda Stjuarta.
Ono po čemu je, takođe, ostala neprevaziđena jesu njeni scenski nastupi, karakteristični po njenom energičnom plesu.
„Šezdesetih godina ona i Ajk su pravili revije u kojima su važne uloge imale plesačice. Ona ih je zadržala i nakon razlaza s Ajkom. Radila je koreografije s mnogim poznatim koreografima, ali je i sama osmišljavala nove korake, jer ima takvu energiju da prosto ne može samo da stoji uz mikrofon i da peva“, objašnjava Srđan Stojanović.
Oproštaj s publikom
Osamdesetjednogodišnja pevačica protekle sedmice je objavila da se povlači iz javnosti, budući da je teško bolesna. Publici se odužila dokumentarnim filmom „Tina", koji prati njen privatni i profesionalni život, uz arhivske materijale, stare snimke i njeno lično svedočenje kako se borila da opstane u svetu muzike, uprkos mračnim stvarima koje je pretrpela.
U aprilu će u prevodu na srpski jezik biti objavljena i knjiga „Moja ljubavna priča“ u izdanju „Sezam buka“, u kojoj Tina Tarner govori o protekle dve decenije svog života u Švajcarskoj, uz svoju najveću ljubav – Ervina Baha, kog je upoznala još 1986. godine u Nemačkoj. Za njega se udala u 73. godini, nakon veze koja je trajala 27 godina.
Poslednjih godina ponovo je doživela mnoge teške trenutke. Pored bolesti, moždanog udara i raka, pre nekoliko godina izgubila je i sina koji je izvršio samoubistvo.
„To je njena priča o krizi koju je preživela. Ne ljubavnoj krizi, jer ova knjiga opisuje, pre svega, veliku ljubav, već zdravstvenoj krizi u kojoj se našla zbog otkazivanja bubrega i o tome kako joj je muž spasio život davši joj svoj bubreg“, kaže Srđan Stojanović.
