Severna Koreja je lansirala najmanje dva projektila za koja se sumnja da su balističke rakete, saopštili su zvaničnici u Južnoj Koreji, Japanu i Sjedinjenim Državama. Evgenije Kim iz Centra za korejske studije na ruskom Institutu za Daleki istok pojašnjava da Severna Koreja, u principu, nije protiv popravljanja odnosa sa Sjedinjenim Državama, dok Amerikanci sada kažu da menjaju pristup u odnosima sa Severnom Korejom.
Severna Koreja još uvek pretnja za SAD
„Konkretno, u februaru na zasedanju Kongresa, Blinken je izjavio da ni na koji način nisu uspeli da reše ovaj problem i da sada razmatraju drugačije pristupe. Ali mi te pristupe još uvek ne vidimo, jer prekjuče dok je bio u Evropi na sastanku sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom, državni sekretar SAD-a Entoni Blinken je rekao da za Ameriku postoje zemlje koje predstavljaju vojnu pretnju SAD-u, i prema njegovom tumačenju to su Kina, Iran i Severna Koreja. Činjenica je da postoje zemlje moćnije od Severne Koreje, ali ih Blinken nije imenovao iz razloga što one ne spadaju u kategoriju neprijatelja“, kaže Jevgenij Kim.
Po mišljenju Kima, SAD moraju da pokažu da su spremne da naprave određene kompromise u Severnoj Koreji i pristanu na mere koje su predložile Rusija i Kina.
„Podsećam da smo u dva navrata podneli Savetu bezbednosti nacrt Rezolucije o ublažavanju sankcija protiv Severne Koreje, uzimajući u obzir činjenicu da ona nije sprovela nuklearna ili raketna ispitivanja 2018., 2019. i 2020. godine. Amerikanci su sve to odbili. Pa i Severnokorejci polaze od toga da im vreme ide na ruku, to jest, mogu da stvaraju nove vrste oružja. Nuklearne bojeve glave su već stvorili, i ne samo atomske, već i termonuklearne. Imaju nosače, a rekli su da sada rade na stvaranju nosača rakete na čvrsto gorivo sa dometom leta od 15 hiljada kilometara. Takođe su izjavili da rade na stvaranju hipersoničnih planirajućih raketa. To su rakete koje lete najmanje 5 puta brže od brzine zvuka, i protivavionskim raketama je vrlo teško da ih prate, kao i raketama PRO“, objasnio je Kim.
Severnakorejci koristi vreme za proizvodnju oružja
Jasno je da na ovaj način Severna Koreja daje Amerikancima do znanja da njihovo odugovlačenje daje vreme Severnoj Koreji da proizvodi svoje oružje, kaže Kim, skrećući pažnju na to da su Severnokorejci saopštili da imaju gotovo spremnu raketu mobilnog baziranja na čvrsto gorivo sa dometom leta do 15 hiljada kilometara.
„Ova raketa se može lansirati sa pokretne platforme i niko trenutno ne zna gde je platforma za lansiranje. A 15 hiljada kilometara znači da sa teritorije Severne Koreje raketa može dosegnuti do Vašingtona ili Njujorka. Stoga je ovo poziv Amerikancima da se preduzmu neke konkretne inicijative, makar da se razmotri pitanje ukidanja nekih sankcija. Blinken je govorio da će SAD možda pružiti humanitarnu pomoć Severnoj Koreji, ali Severna Koreja govori o ublažavanju sankcija. Odnosno o običnoj trgovini i ukidanju zabrane na određene vrste izvozno-uvoznih operacija“, rekao je Kim.
Šablon Iraka teško ostvariv u Severnoj Koreji
Zauzvrat, naučni saradnik u Centru za korejska istraživanja Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka Konstantin Asmolov smatra da se gest Severne Koreje može sagledati kao odgovor na zajedničke američko-južnokorejske vežbe i na brojne akcije i izjave Bajdenove administracije.
„Na primer, prvi put u istoriji, državljanin Južne Koreje je uhapšen u Maleziji zbog navodnog kršenja režima sankcija, izručen je Sjedinjenim Državama gde će mu američko pravosuđe doneti presudu. Pored toga, lansiranje raketa kratkog dometa bar ne krši „džentlmenski“ sporazum između Kima i Trampa, jer Severna Koreja i dalje poštuje moratorijum na lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa. Takođe bih naglasio da su Severnokorejci lansirali sličan tip rakete sa težom bojevom glavom. I ovo po ko zna koji put menja planove američkih i južnokorejskih stratega, kojima je sve teže da vojni sukob sa Severnom Korejom reše kao „laganu šetnju“ po šablonu Iraka“, kaže Asmolov.
Eksperti su zaključili da su Sergej Lavrov i njegov južnokorejski kolega izrazili želju za što brži početak pregovaračkog procesa, a da bi proces bio započet, nešto se mora promeniti u opštoj međunarodnoj situaciji.
