Austrijski kancelar Sebastijan Kurc žestoko se sukobio sa drugim čelnicima EU zemalja tokom virtuelnog samita održanog zbog raspodele 10 miliona doza vakcina „Fajzer/Biontek“. Posebno je u žiži bio sukob Kurca i nemačke kancelarke Angele Merkel.
Kurc je hteo da Austrija bude deo grupe zemalja EU koje će dobiti dodatne zalihe vakcine protiv virusa korona, pošto su dobile manji broj vakcina „AstraZeneke“, ali su njegov zahtev odbili čelnici EU, uključujući Angelu Merkel.
Kurc se usprotivio sistemu dodele vakcina i rekao da će staviti veto na bilo koji sporazum o podeli koji ne uključuje Austriju.
Tenzije rastu EU zbog rata oko vakcina
Tenzija oko raspodele vakcina u okviru EU je porasla, ali je i dalje na nivou suprotstavljenih mišljenja i stavova, ucenjivanja vetom, ne bi li se na taj način izašlo u susret onima koji se osećaju indisponiranim i koji se nalaze u teškoj zdravstvenoj situaciji zbog manjka vakcina, predočava nam Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije:
„Zemlje EU, naročito ove manje, koje nemaju toliki uticaj, nezadovoljne su načinom raspodele, količinom i tempom kojim stižu vakcine. Očigledno je da oni pored institucionalnih oblika saradnje računaju i na tradicionalna savezništva, pre svega Austrija računa na to da će im Nemačka izaći u susret. Vidimo da Nemačka iz svojih širih strateških interesa neće da izađe u susret istorijski najbližim saradnicima među zemljama EU, a to je svakako Austrija. Zbog toga Austrija pokušava da na verbalnom nivou zategne tu priču i na taj način iznudi dodatne ustupke“, objašnjava Gajić za Sputnjik.
Gajić ističe da bi u narednom periodu sukob u EU mogao da eskalira, ako se za „manje članice“ ne nađe prihvatljivije rešenje za distribuciju vakcina i kriza produbi.
„Naravno, EU uvek ima mogućnost da prihvati i kinesku i rusku vakcinu i da na taj način zadovolji slabije članice koje su nezadovoljne raspodelom, ali ona to iz opštih interesa Zapada, Evroatlantskog saveza, pre svega pritiska Amerikanaca i želje da se ideološki pozicionira kao neko ko je bitan i samostalan, neće da učini takav ustupak, dok neke države EU samostalno pokušavaju da dođu do dodatnih kontigenata, mimo institucionalne raspodele unutar Unije“, predočava Gajić.
Sukob jednakih s „jednakijima“
Kurc je uoči sastanka na vrhu EU poručio da ne sme biti „građana drugog reda“ u pogledu vakcinacije. U toku samita, on je kritikovao praksu podele vakcina prema količini naručenih doza, a ne prema broju stanovnika, kako je ranije bilo dogovoreno.
„Formalno pravno gledajući, sve su zemlje ravnopravne i postoji dogovor o raspodeli. Međutim, problem je što se postojeći rokovi i distribucija vakcina odvija vrlo tromo, kilavo i sama vakcinacija je slabo organizovana u većini zemalja EU, pa i onim najmoćnijim, ali svakako da u EU svaka zemlja gleda sopstveni interes. Velike zemlje žele da zaštite sebe i prave dogovor koji je više u njihovom nego u interesu manjih, tako da iako su druge zemlje, formalno pravno gledano jednake, ispada da ta orvelijanska priča o ’jednakijima‘ među jednakima zapravo, faktički, postoji i to se odražava na ukupnu borbu s pandemijom kroz vakcinaciju stanovništva“, napominje Gajić.
Ideja solidarnosti u EU se od početka krize izazvane kovidom 19 dodatno kruni, podvlači Gajić, i podseća da se to događalo i tokom migrantske krize, naročito u jesen 2015. godine, kada su neke zemlje ponele veći teret od drugih, a nisu dobile podršku ostalih članica.
„Ovo je nastavak krunjenja te ideje o solidarnosti unutar EU, ali mislim da se, za sada, taj nivo formalnog ’odnošenja‘ članstva, iako će, suštinski, solidarnost biti dodatno okrnjena, a možda jednim delom i urušena, neće manifestovati u naglom razlazu ili sukobljavanju nezadovoljnih članica s onima koje smatraju krivim za svoje nezadovoljstvo, ali će svakako doprineti daljoj disfunkcionalnosti EU“, zaključuje Gajić.
Visoki funkcioneri EU cele protekle nedelje svađali su se oko podele 10 miliona doze vakcine među zemljama koje su do sada dobile manje količine, kao što su Češka, Hrvatska, Litvanija ili Estonija.
Saznajte: Kako su saveznici ostavili Evropu na cedilu i da li će je Rusija spasiti
