Zakon Magnitskog usvojen je u Sjedinjenim Američkim Državama 2012. godine. Zakon je prvobitno uspostavljao lične sankcije državljanima Rusije koji, prema mišljenju američkih vlasti, krše ljudska prava. Ruske vlasti su više puta saopštavale da je nedopustiva politizacija slučaja smrti advokata Sergeja Magnitskog.
Kasnije je dokument dobio status globalnog zakona, što znači da se sankcije mogu uvoditi protiv svih zemalja čiji građani, prema mišljenju SAD, krše ljudska prava.
Od prvog Zakona Magnitskog, usvojenog u SAD, takav zakon donet je još u osam država i teritorija, među kojima su i Kanada, Velika Britanija i baltičke zemlje, kao i na nivou EU
Kako navodi Međunarodni institut za bezbednost, procedura usvajanja ovog zakona je u toku u još pet država, među kojima su Australija, Italija, Rumunija, a zakon su svojim odlukama podržali OEBS, Evropski parlament, Parlamentarna skupština Saveta Evrope i druge međunarodne organizacije.
Od početka njegove primene u svim državama u kojima je na snazi, sankcije su izrečene prema 517 osoba iz celog sveta, koje su počinile, kako se navodi, teška kršenja ljudskih prava motivisana korupcijom. Zakon Magnitskog njima zabranjuje ulazak u države u kojima zakon deluje i njihova imovina u tim državama se zamrzava, dodaje se u saopštenju Instituta.
„Donošenjem ovog Zakona, Srbija će u praksi da demonstrira svoju privrženost temeljnim međunarodnim principima i dokumentima u oblasti zaštite ljudskih prava, zabrani torture i sprečavanju korupcije, a i efikasno će se štititi od pružanja utočišta i poslovne prilike stranim korumpiranim zvaničnicima, koji su u svojim zemljama počinili teška kršenja ljudskih prava“, zaključuje se u saopštenju.
Podsetimo, Evropska unija uvela je novi režim globalnih sankcija za kršenje ljudskih prava u svetu, pandan američkom Zakonu Magnitskog, 8. decembra 2020.
