Kako se navodi, Viktorija Nuland, koja je nominovana za zamenika državnog sekretara za politička pitanja, pristalica je „oštre sankcione politike“ protiv Rusije. Drugu grupu čine kadrovske birokrate iz Ministarstva finansija i Stejt departmenta, koji se u suštini slažu sa uvođenjem sankcija, ali su zabrinuti zbog njihove potencijalne efikasnosti, mogućim negativnim uticajem na američku ekonomiju i potrebe da se uzme u obzir i mišljenje partnera.
Sa druge strane, ističe autor članka, Nulandova sumnja u to da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da zavise od mišljenja Evropske unije po tom pitanju.
Skeptici ukazuju na prethodne poteškoće koje su izazvale antiruske sankcije, kao i na negativan uticaj američkih ograničenja protiv gasovoda „Severni tok 2“ na odnose SAD i EU.
List ističe da su za praktična pitanja formiranja paketa sankcija zaduženi savetnica zamenika ministra finansija Elizabet Rozenber i direktor Saveta nacionalne bezbednosti Piter Harel. Konkretno, Rozenbergova nadgleda postupke vezane za američki odgovor na sajber napad protiv kompanije „Solarvinds“. Te sankcije bi trebalo da budu uvedene 2. juna, navodi „Fajnenšal tajms“.
Kada je reč o američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, list konstatuje da on daje izjave u duhu pristalica oštre politike, ali verovatno neće uvoditi finansijske sankcije protiv nekog drugog, osim pojedinih biznismena i zvaničnika nižeg ranga.
Prema mišljenju autora članka, razlog za to je što američki zakoni omogućavaju da se lako uvedu sankcije, što nije slučaj sa njihovim ukidanjem, čak i ukoliko je to neophodno za poboljšanje situacije.
Od 2014. godine, kada je počeo pritisak sankcijama Zapada na Rusiju, Ministarstvo trgovine neprestano ocenjuje različite grane industrije sa ciljem supstitucije uvoza.
Pročitajte još:
