Pojedine ćelije, kako navode naučnici u istraživanju objavljenom u „Sajantifik riportu“, ne samo što su aktivne, već mogu i da rastu.
Radi se o glijalnim ćelijama, pratećim ćelijama u ljudskom mozgu koje ne spadaju u neuronske, već koriste za ishranu, zaštitu i potporu neuronima i oko njih obrazuju mijelinski omotač.
Ovakve karakteristike glijalnih ćelija, zbog kojih su dobile nadimak „zombi“ ćelije, otkrio je tim na čijem čelu je bio Džefri Leb, šef odseka za neurologiju na čikaškom Medicinskom koledžu Univerziteta Ilinois.
„Većina studija pretpostavlja da se u mozgu sve zaustavlja kada srce prestane da kuca, ali to nije slučaj. Naši nalazi će biti neophodni kako bi se tumačila istraživanja ljudskih moždanih tkiva, pošto ovakve promene na glijalnim ćelijama do sada nisu bile precizno ustanovljene“, kaže on.
On objašnjava da nije iznenađujuća aktivnost glijalnih ćelija posle smrti.
„Glijalne ćelije su inflamatorne i njihov zadatak je da „počiste“ okolinu posle oštećenja mozga, kao što su nedostatak kiseonika ili moždani udar“, kaže Leb.
Ovakvi rezultati istraživanja mogli bi da budu veoma značajni u drugim studijama koje izučavaju uzorke mozga, jer naučnici, koji se bave istraživanjem neuroloških oboljenja, do sada nisu uzimali u obzir posmrtnu aktivnost glijalnih ćelija. Drugim rečima, istraživanja neuroloških oboljenja sada će biti znatno preciznija, navodi RT.
Ali čak ni „zombi“ ćelije ne žive zauvek. Istraživanje naučnika koje je predvodio Džefri Leb utvrdilo je da su glijalne ćelije aktivne 24 sata posle smrti, a da se posle toga ne mogu razlikovati od moždanog tkiva koje počinje da se raspada.
Pročitajte još:
- Naučnici objavili: Kada umre, čovek je toga svestan
- Veliki test čuvenog profesora neurologije: Otkrijte koliko je star vaš mozak i kako radi
- Od vakcine do rendgena za univerzum: Top 10 ruskih naučnih otkrića u 2020. godini
