Dau Džons oslabio je 308 bodova ili 0,94 odsto, na 32.423 boda, dok je S&P 500 skliznuo 0,76 odsto, na 3.910 bodova, a Nasdak indeks 1,12 odsto, na 13.227 bodova.
Pad indeksa posledica je komentara ministarke finansija Dženet Jelen, koja je na saslušanju u Kongresu izjavila da je američka privreda i dalje u krizi zbog pandemije virusa korona, kao i zbog njene odbrane planova budućeg povećanja poreza kako bi se finansirali nedavno prihvaćeni fiskalni podsticaji vredni 1.900 milijardi dolara i nove investicije u infrastrukturu.
"Najave infrastrukturnih planova vlade uznemirile su investitore koji se ionako plaše da je tržište deonica na povišenim nivoima valuacija. Plaše se da se na horizontu nazire prodaja deonica i pad cena, pa počinje da se razmišlja o povlačenju s tržišta pre toga", kaže Rik Mekler, partner u kompaniji "Čeri lejn investments", prenosi Indeks.
Posle oštrog pada na početku pandemije, S&P 500 i Dau Džons porasli su u proteklih godinu dana oko 80 odsto, dok je indeks Nasdak, zahvaljujući snažnom rastu tehnološkog sektora, dvostruko viši.
Zbog toga se ulagači plaše da su deonice precenjene i da sledi pad njihovih cena, tim više što poslednjih nedelja rastu prinosi na američke državne obveznice.
Na rast prinosa posebno su osetljive deonice tehnoloških kompanija jer se njihova vrednost zasniva na budućoj zaradi, pa s rastom obvezničkih prinosa postaju manje privlačne.
U većini sektora cene deonica su juče pale, a najviše u energetskom, što je posledica pada cena nafte za više od tri odsto jer se trgovci plaše da će se potražnja za naftom oporavljati sporije nego što se očekivalo zbog novog zatvaranja u Evropi kako bi se suzbio treći talas pandemije i spore vakcinacije protiv kovida 19.
I na većini evropskih berzi cene deonica su juče pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,40 odsto, na 6.699 bodova, a pariski CAC 0,39 odsto na 5.945 bodova. Frankfurtski DAX ojačao je, pak, 0,03 odsto, na 14.662 boda.
