Istovremeno, ispitanici su odnos Srbije i NATO-a ocenili ocenom ispod proseka — 2,25. Iz Instituta navode da se, poredeći taj odnos poslednjih godina može uočiti blagi trend porasta visine prosečne ocene od 2018, dok u odnosu na prošlu godinu ocena stagnira.
Kada je u pitanju podrška saradnje Srbije i NATO-a, 59 odsto ispitanika je protiv, dok je 28 za, što je četiri odsto manje nego ranije, a neodlučnih je 13 odsto.
Polovina ispitanika smatra da i posle 22 godine od bombardovanja još nije vreme za pomirenje, dok je na strani pomirenja 36 odsto građana, a 15 odsto nema jasan stav po ovom pitanju. Pomirenje u nešto većem procentu podržavaju žene, kao i stanovnici svih regiona osim Beograda, dok sa porastom godina starosti raste podrška pomirenju.
Najveći procenat protivljenja pomirenju je u grupi mladih ljudi koji nisu bili ni rođeni ili su imali najviše sedam godina u vreme bombardovanja, navodi Institut.
Rezultati istraživanja su pokazali i da bi petina ispitanih prihvatila izvinjenje zbog bombardovanja, dok se 68 odsto izjasnilo da ne bi, a 12 odsto je neodlučnih. Izvinjenje bi u većoj meri prihvatili ispitanici stariji od 60 godina, sa stečenim srednjim i visokim obrazovanjem, kao i ispitanici iz gradskih sredina.
Većina ispitanika, tačnije 63 odsto, smatra da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO-u.
Anketirani za bombardovanje krive SAD, Zapad i Slobodana Miloševića, veliki broj i dalje ne zna koliko je ljudi tada stradalo.
Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana navodi vojne interese SAD, zatim interes i političke razloge SAD i Zapada, stvaranje nezavisnog Kosova, politiku Slobodana Miloševića i strateške i geopolitičke ciljeve, dok se ostali odgovori javljaju u manjem procentu.
Većina ispitanika, po istraživanju, smatra da je od posledica NATO bombardovanja stradalo više od 2.000 ljudi, trećina navodi više od 5.000.
Da su poginule 754 osobe kaže 3,2 odsto ispitanika, dok petina nije umela da se izjasni, navodi Institut koji je od 9. do 13. marta sproveo istraživanje o odnosima Srbije i NATO na reprezentativnom uzorku od 1.202 ispitanika.
