On napominje da je Kurti ostao pri čvrstim stavovima u odnosu na Beograd i posle glasanja o vladi u ponedeljak i stupanja na premijersku dužnost – on ne daje prioritet pregovorima.
Zapad mora naterati Kurtija i Prištinu na pregovore
„To je maksimalistička platforma koja podrazumeva samo priznanje Kosova od strane Beograda i poziciju da se radi o dva ravnopravna subjekta u pregovorima i da se razgovara o pitanjima koja imaju karakter bilateralnih odnosa,“ napominje Milivojević.
Sa takvom platformom nije moguće očekivati nastavak pregovora, jer se ni srpska pozicija neće menjati.
„U takvim okolnostima je teško očekivati bilo kakav nastavak dijaloga i bilo šta što je suštinski vezano za normalizaciju odnosa. Međutim, mislim da će tu ipak odlučujuću ulogu imati strani faktor Brisel i Vašington koji su zainteresovani za nastavak pregovora iz prostog razloga jer je kosovsko pitanje u ovom regionu postalo pitanje od geostrateške važnosti pre svega za NATO, i njegovog proširenja kao i globalne odnose na relaciji Vašington-Moskva–Peking,“ objašnjava naš sagovornik.
Za očekivati je, dodaje Milivojević, da ti centri moći učine pritisak prema Kurtijevoj vladi kako bi ona kad je reč o spoljnoj politici ipak u svoje prioritete stavila dijalog sa Beogradom.
I Brisel je zabrinut
„Nije slučajno što je u ponedeljak na dnevnom redu na sastanku Ministra spoljnih poslova EU jedno od pitanja bilo i pitanje nastavka dijaloga Prištine i Beograda kao i najava da će se sledećeg meseca o tome detaljnije razgovarati. Brisel je već više puta istakao da žele da se otvorena pitanja na ovom prostoru reše i to na način koji je američki predsednik u svojoj čestitki za dan državnosti Srbiji i napisao. Što se mene tiče, imamo potpunu sinhronizaciju EU i Vašingtona i u pogledu ciljeva i načina kako ovo pitanje trba rešiti,“ uveren je Milivojević.
Upravo ovo će kako kaže biti odlučujuće i za ponašanje nove vlade u Prištini bez obzira na želje premijera Aljbina Kurtija.
„On je u ekspozeu dao prioritet onome što su unutrašnja pitanja i onome što smatra da opterećuje kosovsko društvo. Interesantno je da je pre ekspozea naglašeno pozdravljao američkog ambasadora kao i da je u svom ekspozeu pomenuo samo Ameriku i Albaniju. Time je dao do znanja gde je njegov strateški pristup i na koga računa. Njegova buduća strategija kad je reč o spoljnom faktoru i glavnom partneru od koga očekuje da mu pomogne u realizaciji njegovih ciljeva je Vašington, a kad je reč o projekciji budućnosti Kosova onda je to Tirana, od koje očekuje da mu pomogne u realizaciji njegovih ciljeva i to je potvrda da ne odustaje od svojih velikoalbanskih ideja“ napominje sagovornik Sputnjika.
Sve u rukama osovine Nemačka-Amerika
Kosovo nije samostalno bez obzira ko je na vlasti, dodaje Milivojević i samim tim je uveren da će presudnu ulogu imati američko–nemačka koalicija koja je usaglašena oko stava po pitanju Kosova i potrebe da samo priznanje od strane Beograd može da bude i osnova i rešenje.
„Dakle, oni bi granice na Balkanu koje podrazumevaju Srbiju bez Kosova i Kosovo kao nezavisnu državu uključenu u evroatlantske integracije u punom smislu te reči,“ napominje Milivojević.
Sam sastav vlade dodaje on, je interesantan pre svega jer su Srbi dobili samo jedno ministarsko mesto iako Ustav Kosova kaže da u svakoj vlada koja ima više od 12 ministarstava, dva moraju da pripadnu Srbima.
„To je jedno od pitanja, a drugo koje je značajno je i pitanje izbora predsednika Kosova. I u tim okolnostima će nedostajati stav Srpske liste jer je potreban 81 poslanik što Kurti nema čak i sa glasovima DSV –a,“ napominje Milivojević.
Bez ZSO nema pregovora
Milivojević smatra da ako je zapad zainteresovan da se dijalog nastavi i da se političke prilike stabilizuju, onda moraju obezbediti i izbor predsednika ubrzo kako bi vlada bila punoj funkciji.
„Teško je pretpostaviti da bi zapad mogao prihvati politički vakum u nizu izbora koje čeka region i bojim se da ako se ostavi ostavi prostor i ne deluje na Kurtija i ne bude nastavka pregovora onda to znači da postoji vrsta konsenzusa da imamo status kvo. A to bi moglo i da znači da nema rešenja na silu i da se moraju uvažiti srpski interesi i da se u tom pravcu moraju tražiti rešenja,“ kaže Milivojević.
To što Kurti izričito govori da je protiv Zajednice srpskih opština, zaključuje Milivojević, je neodrživo ako se želi nastavak dijaloga. Tako da će i to biti, kako kaže, jedan od elementa prema kome ćemo moći da procenjujemo da li zapad ima uticaj prema dijalog i kakva je on u stvari.
