Kao posledica zagađenja, umire se od bolesti srca i moždanog udara, a četvrtina ugroženih umrla je zbog karcinoma i posledica drugih bolesti pluća. Ne ubija nas samo dim iz fabrika, već i iz šporeta, upozoravaju stručnjaci.
Prevremeno godišnje umre 175 ljudi na sto hiljada stanovnika usled zagađenja kome je izloženo, navodi se u istraživanju, a prema podacima iste organizacije iz 2017. zbog zagađenja je umrlo 12.317 ljudi od kojih je za 9.902 smrtonosan bio zagađen vazduh.
Almatni podaci – više od 6.000 smrti godišnje od zagađenja
Aleksandar Macura iz "RES Fondacije" za Sputnjik objašnjava da nas ne ubija samo zagađeni vazduh koji udišemo napolju, već i onaj u našim skloništima od zagađenja, u kućama.
"Veoma često, kada se govori o broju prevremenih smrti zbog zagađenja, misli se samo na zagađenje spoljašnjeg vazduha, iako je broj prevremenih smrti koji se pripisuje zagađenju unutrašnjeg vazduha najčešće približno jednak broju umrlih usled zagađenja spoljašnjeg", otkriva Macura.
Organizacija u kojoj radi sagovornik Sputnjika godinama pokušava da skrene pažnju na ovaj problem, međutim, ova tema nikada nije bila aktuelna, a sada je skrajnuta usled aktuelne priče o novim velikim zagađivačima koji su došli u Srbiju.
Od čega ljudi umiru
Dugotrajna, ali i kratokotrajna izloženost zagađenom vazduhu dovodi do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja kod bolesnika koji imaju astmu. Izlaganje trudnica zagađenom vazduhu povezano je s malom porođajnom težinom beba, pa čak i prevremenim porođajem.
"Suspendovane čestice, male čestice koje prodiru u pluća i dalje u krvotok odgovorne su za najveći broj prevremenih smrti. U Srbiji imamo zagađenje sumpornim oksidima, azotnim oksidima, teškim metalima. Ništa od toga nije benigno, potrebno je smanjiti sve vrste zagađenja, ali čestično je odgovorno za najveći broj smrti", objašnjava Macura.
Fondacija u kojoj on radi nema uslove za hemijske analize, ali su pokušali da sistematizuju nalaze koji su javno dostupni, što nije lak posao, jer se malo ko bavi ovakvim istraživanjima, a pre svega, pokušali su da ukažu na to kako da se bolje informišemo u borbi protiv zagađenja, to je prvi korak.
Nova studija o zagadjenju
— Eko Straža (@EkoStraza) March 21, 2021
Zagadjenje je krivac za povećan broj muških beba rodjenih sa poremećajem testisa. Studija je radjena na uzorku od 90.000 dečaka u Francuskoj povezana je sa rudnicima uglja i metalnom industrijom. Ukoliko se ne tretira problem dovodi povećanja rizik od pic.twitter.com/DSqGyTrpzB
Meriti, meriti, meriti
Kampanja "Meriti, meriti, meriti", dala je rezultate, pa je danas makar u tom segmentu situacija nešto bolja.
"U poslednje četiri godine merenje je ušlo u svakodnevni rečnik novinara, merači zagađenja danas su u teretanama, firmama, frizerskim salonima, koncentracija zagađujućih materija je tema i na društvenim mrežama i to je dobro za početak", kaže naš sagovornik.
On navodi primer Američke agencije za zaštitu životne sredine koja se bavi zagađenjem usled neefikasnog sagorevanja u šporetima i pećima. Pulmolozi i drugi stručnjaci se ozbiljno time bave, u Srbiji ova tema ne postoji.
"Ne postoje ni tragovi takvih istraživanja. Trebalo bi pokušati da vidimo šta bi moglo da se učini da se prvo u javnom zdravstvenom diskursu, odnosno u Institutu za javno zdravlje Batut ova tema unapredi. Još važnije, ona mora da uđe u ordinaciju, da razgovor između pacijenta i lekara koji boluje od neke vaskulane bolesti ili ima problem sa organima za disanje, sadrži i pitanje, kako se pacijent greje, kakvoj vrsti zagađenja vazduha je izložen", kaže Macura i dodaje da pacijent od lekara mora da dobije praktične savete kako da na kratak rok smanji negativne efekte zagađenja na zdravlje.
Niš shvatio problem
U Nišu, jednom od najzagađenijih gradova u Srbiji, mnogi su se zbog visoke cene isključili sa daljinskog grejanja, samo 30 odsto domaćinstava koristi usluge toplane. Uz saobraćaj, koji je takođe veliki izvor zagađenja, preporuka lekara da se često provetravaju prostorije, za Nišlije ne stoji.
Kao jednu od mera protiv zagađenja vazduha koju građani mogu da očekuju u narednih nekoliko meseci nadležni najavljuju subvenciju, platiće polovinu ukupnog iznosa za zamenu šporeta na drva i ugalj domaćinstvima koja žele da nabave kotlove na pelet i prirodni gas ili se ponovo priključe na daljinsko grejanje.
Potraga za rešenjem u Nišu jedna je od retkih svetlih tačaka kada je reč o ovoj temi, nažalost, drugim gradovima sa enormno prekoračenim česticama koje seju smrt ostaje samo - merenje.
"Potrebna je politička volja i jasno razumevanje da je ovoliko zagađenje nedopustivo, da je zdravlje stanovništva ugorženo - da ljudi umiru. U velikom broju slučajeva zagađenje je povezano sa neefikasnom proizvodnjom električne ili toplotne energije, ali teško mogu da zamislim da u Srbiji inspektor za zaštitu životne sredine ulazi u elektranu i nalaže njeno gašenje, jer prekoračuje dozvoljene vrednosti", kaže sagovornik Sputnjika.
On dodaje da nemamo dovoljnu institucionalnu snagu da se pozabavimo zagađenjem na taj način, da je potrebna sveobuhvatna javna i politička promena, pre svega u energetici, jer odatle ipak dolazi najveća količina zagađenja, ali i u industriji.
Fasade važnije od vazduha
Valjevo, Pančevo, Niš, Kragujevac, Užice i Kosjerić su gradovi u kojima se prema zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine udiše "veoma nezdrav", "jako zagađen" i "opasan" vazduh. Alarmantno stanje je u Smederevu i Boru, a ne zaostaje ni glavi grad, koji je, sa njaviše stanovnika izložen gotovo svim izvorima zagađenja.
Grad Beograd pokušava da donese "Plan kvaliteta vazduha" koji je nedavno bio na javnoj raspravi.
Macura dodaje da je urađena manja izmena Plana, ali i da rešenje nije jednostavno, jer je problem složen, a zadatak poput ovoga, da spustimo zagađenje do granice nije ispunjen više od 40 godina.
"Ove godine po prvi put smo dobili poziv Ministrastva za zaštitu životne sredine za lokalne samouprave za projekate za borbu protiv smanjenja zagađenja vazduha javnog sektora i individualnih izvora zagađenja. Ukupan iznos za celu Srbiju bio je milion evra, a Beograd je pre nekoliko dana izdvojio dva miliona za obnovu fasada. Ovaj omer poslednji put sme da bude takav, ako želimo da se uvrstimo u civilizovano društvo. Fasade ne mogu da budu dva puta značajnije od zagađenja iz individualnih izvora u celoj Srbiji", ističe Macura.
On podseća da Nacionalna strategija o zaštiti vazduha u Srbiji, zemlji u kojoj ljudi umiru od njegovog zagađenja, ne postoji, iako zakon nalaže da je mora biti. Srbija još nema ni Katastar zagađivača, prvi alat koji treba da pomogne u smanjenju zagađenja.
Nova istraživanja Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da zagađenje vazduha može uticati na dijabetes i neurološki razvoj dece. Upozoravaju da je važno obratiti pažnju na stopu zagađenosti vazduha i trajanje njegovoj izloženosti, ali i prisutnost više faktora rizika istovremeno, što je u Srbiji najčešće slučaj.