Demijan Lilard u noći između utorka i srede postigao je 50 poena, 18 u poslednjih pet minuta utakmice i na sebi svojstven način doneo je pobedu Portlandu protiv Nju Orleansa.
Plejmejkera Blejzersa posle meča intervjuisao je legendarni Dvejn Vejd koji je prošao sličan put kao. Nisu bili među najtalentovanijim igračima Amerike, niti su igrali za prestižne programe na koledžu.
„Naporno sam radio van svetla velikih kamera. Tako da, ne zaboravljam na te korake koji su me doveli ovde gde sam danas. Iako sada imam porodicu, razna sponzorstva, reklame, ne zaboravljam na stvari koji su doveli do svega ovoga, a to su – naporan rad, disciplina, odmerenost, empatija, sve te stvari koji čine čoveka“, rekao je Lilard.
View this post on Instagram
Kao dete uglavnom se ugledate na profesionalne sportiste, gledate da ih kopirate i u tim situacijama često se desi da neko to bolje od vas radi, da je jednostavno talentovaniji.
U tim trenucima mislite da nikada nećete biti dobri kao vaš drugar, ali istina je na drugoj strani. Talenat je bitan, ali u profesionalnom sportu ne uspevaju samo takvi – štaviše, 95 odsto sportista tu je došlo zbog napornog rada.
„Što se tiče talenta, mogu da vam kažem da je pet do deset odsto talenat, a sve ostalo je naporan rad i samopouzdanje“, rekao je Nikola Vučević, centar Orlando Medžika, pre nekoliko godina.
Vučević je danas jedan od najboljih centara sveta i do tog statusa nije stigao jer je talentovan, već jer je godinama i godinama naporno radio pre i posle svakog treninga.
Zato, deco, učite od Lilarda, od Vučevića, do visina u profesionalnom sportu ne stiže se talentom, već isključivo posvećenošću, radom, disciplinom...
Takođe, Dejm Lilard može da vas nauči još mnogo stvari – tu pre svega mislimo na ponašanje u sportu, na principe, šta treba, a šta ne treba da se radi.
U današnje vreme postalo je normalno da se veliki košarkaši ujedinjuju i na taj način osvajaju titule. Bilo je toga i pre, ali u novijoj istoriji prvi je to pokrenuo Lebron Džejms.
Pre desetak godina Džejms je otišao u Majami da igra sa Dvejnom Vejdom, ubrzo se ekipi priključio i Kris Boš, te smo na Floridi gledali šou tri igrača. Nekoliko godina kasnije slično će uraditi Kevin Durent otišavši u Golden Stejt Voriorse, a ove sezone tim putem krenuo je i Džejms Harden.
Džejms i Durent osvojili su po dve titule sa svojim supertimovima, za Hardena ćemo još videti, a ono što odvaja Lilarda od svih njih jesu principi, drugačije vaspitanje.
„Ne bih to uradio (priključio se supertimu). Možda sam previše ponosit ili takmičarski nastrojen pa ne dozvoljavam sebi da uradim to. Ali, ovaj moj način je mnogo zanimljiviji. Morate da pobedite 'čudovište', a to je uvek zabavno“, rekao je Lilrad pre nekoliko godina.
Tridesetogodišnji košarkaš od 2012. igra za Blejzerse i za veoma kratko vreme postao je zaštitno lice franšize – i to pravom smislu te reči.
Za Lilarda je odanost veoma važna stvar, te je više puta u karijeri isticao kako će pre provesti celu karijeru u Portlandu, pa to podrazumevalo da ne osvoji nijedan trofej.
Možda je ovako razmišljanje pogrešno jer vašu karijeru najviše oslikavaju trofeji koje ste osvojili, ali za momka poput Dejma to nije najvažnija stvar.
Sa sportske strane trofeji jesu nešto zbog čega se takmičite, ali ima i ona druga strana – na koji način ste stigli do istih. Lilard ne želi da preskače korake, ide svojim putem i ako ne uspe, neće imati gorak ukus u ustima jer nije skretao sa puta.
U svetu košarke ima dosta igrača koji bi trebalo da budu uzor deci, a Lilard je sigurno jedan od njih jer sve što kaže, kako na terenu, tako i van njega ima smisla.
► Čuveni NBA košarkaš ostao paralizovan nakon što ga je udario automobil
