Ovo ograničenje se odnosi na 19 od 25 krimskih opština, uključujući Evpatoriju, Kerč, Jaltu i Sudak. Zabrana je na snazi i u 12 opština u Sevastopolju. U Simferopolju, Krasnoperekopsku, Džankoju, Krasnogvardejskom, Belogorskom i Pervomajskom regionu još uvek je dozvoljeno da svi, pa i strani državljani, poseduju nepokretnosti.
Pre tačno godinu dana, 20. marta 2020. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz prema kome je Krim uključen na spisak pograničnih teritorija na kojima strani državljani, osobe bez državljanstva i strana pravna lica ne mogu biti vlasnici zemljišnih parcela. Strani državljani su imali rok od godinu dana da izvrše otuđenje imovine ili dobiju državljanstvo Rusije.
Prema podacima od 1. januara 2021. godine, oko 11.000 krimskih zemljišnih parcela, na koje se odnosi predsednički ukaz, bilo je u vlasništvu stranih državljana.
Šef radne grupe za međunarodna pravna pitanja pri stalnom predstavništvu Krima pri predsedniku Rusije Aleksandar Molohov smatra da je ova zabrana prinudna mera.
„Ovde nema ničeg iznenađujućeg. To je rasprostranjena međunarodna praksa. U čitavom svetu države ograničavaju prava stranaca na posedovanje zemljišta u zoni u blizini državne granice. Strancima je takođe zabranjeno da poseduju poljoprivredno zemljište“, rekao je Molohov.
Kako objašnjava, sada strani državljani i kompanije, uključujući i one iz Ukrajine, ne mogu posedovati zemlju na teritorijama koje su označene ukazom.
Istovremeno, stranim posednicima uskoro ne preti rekvizicija ili konfiskovanje već postojećih nepokretnosti na zemljišnim parcelama, iako će objekti koji im pripadaju biti ograničeni u civilnom prometu, precizirao je Molohov.
Pročitajte još:
