Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je za borbu protiv virusa korona neophodno da se pronađe „srpski način“, koji bi podrazumevao primenu restriktivnih mera svojstvenih samo za Republiku Srbiju, jer je, kako je naveo, naša zemlja uspešnija od država Zapadne Evrope po broju vakcinisanih, te da ne bi trebalo da „prepisuje“.
Srbija između „zaključavanja“ i „otključavanja“
Vesić je to rekao nakon što je konstatovao da najnovije mere Kriznog štaba prave veliku štetu privredi glavnog grada, gde je, prema njegovim rečima, već nekoliko desetina hiljada ljudi poslato na dve nedelje neplaćenog odsustva. Zbog svega toga najavio je da će na sledećoj sednici štaba tražiti da se te mere ukinu.
Beogradski ugostitelji pozdravljaju takav stav i poručuju da će svaku pomoć dočekati raširenih ruku, jer su, kako kažu, na izdisaju. Oni pozivaju na uspostavljanje konačnih uslova pod kojima bi mogli da rade, kako bi čitava grana mogla da „stane na noge“.
„Vrlo je teško da se čovek zarazi u restoranu, gde ljudi sede na određenom rastojanju u odnosu na gradski saobraćaj ili nešto slično tome. Svaka pomoć je dobrodošla, ali mislim da je najbitnije da se trenutno priča s državom i Gradom o direktnoj finansijskoj pomoći firmama, jer ovo što smo do sada dobili je ’omča oko vrata‘. Na svaki minimalac pomoći koji smo dobili mi moramo najmanje tri meseca poreza i doprinosa za tog zaposlenog da izdvojimo. Po svakom zaposlenom koji ne radi smo u debelom minusu. Na sve to, regularno dospevaju takse, kirije, a o PDV-u da ne govorim. Samo za moj restoran je za prethodni mesec stiglo 150.000 dinara, zbog čega nam je račun u blokadi“, naglašava vlasnik jednog prestoničkog restorana i noćnog kluba Filip Kalaba.
I direktor Udruženja hotelijera i restoratera „HORES“ Georgi Genov upozorava da će hoteli propasti ako im država ne pomogne. Popunjenost hotela u periodu od 9. do 13. marta bila je nešto viša od 20 odsto. Od polovine marta do juna u proseku je rezervisano samo 6,9 odsto smeštaja.
„S uvođenjem novih mera je i tu došlo do otkazivanja. Jednostavno, hotelska industrija je u neizvesnosti što se tiče planiranja, zaposlenih, gostiju i svega što će se odvijati dalje iz aspekta posla. Došlo je do kraja. Nema više rezervi. I rezerva rezerve je već potrošena“, predočava Genov.
S druge strane, stav zdravstvenih stručnjaka je jasan – jedino rešenje za smanjenje broja novozaraženih trenutno je potpuno „zaključavanje“, a jedina šansa za spas od virusa je vakcina.
Iako se slaže da su novim restrikcijama nepravedno kažnjeni i privrednici koji su se pridržavali prethodnih mera, epidemiolog i koordinator Kriznog štaba u Kraljevu Radovan Čekanac za Sputnjik kaže da je kompromis između zdravstva i privrede morao da se napravi mnogo ranije, uvođenjem, sprovođenjem i kontrolisanjem jedinstvenih, uravnoteženh mera.
„Ovo više nema nikakve svrhe. Godinu dana pričam da treba da se nauči da se živi s ovim virusom. Zna se gde su bila žarišta. Što to nije kontrolisano i rigorozno sankcionisano, to je pitanje za druge. Ništa se nije pokazalo kao dovoljno efikasno“, napominje Čekanac.
Čak i da se sada na dve do tri nedelje uvede policijski čas, ističe Čekanac, to bi samo smanjilo dnevni broj novoobolelih na oko 1.500 i donekle rasteretilo zdravstveni sistem, a ako bi posle toga usledilo „otključavanje“, virus bi nakon nekoliko dana nastavio da se brzo širi.
„Iskomprovitovaćemo vakcinaciju. Koliko ljudi je primilo jednu dozu ili posle druge ’zaradilo‘ virus, zato što je strašno raširen? Jedina šansa je vakcina, ali ni ona čak ne pruža stopostotnu zaštitu, a kamoli opšte mere“, upozorava Čekanac.
Da bi rešenje problema u kome su se našle privreda i zdravstvo ipak moglo da bude rigoriznije kontrolisanje prethodnih mera ubeđen je Genov, koji veruje da između interesa dve grane može da se uspostavi ravnoteža, jer, kako kaže, bez zdravih ljudi – nema ekonomije.
„Ukoliko se donesu mere, onda moraju da postoje instrumenti kojima će da se sprovode, kao i sankcije za one koji ih ne poštuju. Sankcije od 5.000 dinara zbog nenošenja maski i prisustva na javnom skupu su male. Ako bi kazna bila još 50.000 dinara ili 1.000 evra, kao što je u inostranstvu, ili društveno koristan rad, onda niko ne bi hteo da učestvuje u tom događaju, gde se pojavljuju neodgovorni. To je stvar države, da organizuje i s nadležim službama sankcioniše“, napominje Genov.
Neki ugostitelji smatraju da medicinari moraju da pristanu na kompromis, jer, kako tvrde, ne shvataju da su vlasnici restorana, barova, klubova, kafića i sl. poreski obveznici i da zatvaranje njihovih lokala koči rad drugih grana, poput prehrambene industrije.
„Beograd u velikoj meri zavisi od ugostiteljstva. Jedini kompromis koji može da se napravi je da osmisle određene mere u kojima ceo posao ima smisla, da može da se radi kao i u bilo kojoj drugoj branši. Van toga sve je nemoguće. ’Zaključavanje‘ nema apsolutno nikakvog smisla u ovom trenutku, pogotovo zato što se cela zemlja hvali kako smo postigli dobar broj vakcinisanih i revakcinisanih“, uveren je Kalaba.
Sastanak vlade i ugostitelja
Povodom stanja u ugostiteljstvu u petak je u zgradi Vlade Srbije održan sastanak kome su prisustvovali premijerka Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, predstavnici Udruženja noćnih barova i klubova, ugostitelja iz Novog Sada i „ivent“ (event) industrije.
„Vlada je spremna da dodatno pomogne ugostitelje. Osim tri puta po pola minimalca, koji su najavili za jul, tražili smo još jedan ceo za avgust i nadamo se da će to usvojiti. I pored pokušaja kolega iz Novog Sada da dogovore još neke olakšice, vlada na to nije pristala. Dobro i bitno je što smo vladi predstavili problem s radom do 20 sati i mislim da su na neki način prihvatili našu sugestiju da se radno vreme više nikada ne spušta ispod 21 sat, jer, ako se to desi, restorani ne mogu da služe večeru, što znači da ne mogu da posluju. Nadamo se da će to uskoro stupiti na snagu i da će restorani raditi makar do 21, ako ne i do 22 sata“, predočava predsednik Udruženja noćnih barova i klubova Miša Relić i dodaje da u vladi postoji dobra volja da se pomogne i noćnim klubovima.
Predstavnici ugostitelja tražili su da im se otpišu svi troškovi prema državi, među kojima i onaj za doprinose, ali su dobili odgovor da je to zakonski nemoguće.
„Onda smo došli do pokušaja dogovora da dobijemo direktne subvencije kako bismo platili troškove koje imamo prema državi. Pregovori se nastavljaju. Očekujemo već u ponedeljak ili utorak novi sastanak u istom sastavu. Mi smo svesni da ćemo morati da snosimo deo problema, deo troškova, ali ako jedan noćni klub i bar u proseku duguje 80.000 evra državi za period u kojem mu je država zabranila da radi, onda mislim da ona mora da pokrije makar 70 odsto tih troškova“, izričit je Relić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gostujući na RTS-u u četvrtak uveče najavio novčanu pomoć privatnom sektoru. Oko milion i po radnika dobiće tri puta po pola minimalca, počevši od aprila. Pomoć će dobiti i hotelijeri (350 evra po sobi i 150 po krevetu), a verovatno i ugostitelji (još po jedan minimalac po radniku).
Finansijsku pomoć, prema Vučićevim rečima, dobiće i muzičari (oko 3.000 njih) i nezaposleni. On je nagovestio da bi za muzičare ona mogla da iznosi po dva minimalca, ali će o tome konačnu odluku doneti vlada. Nezaposleni će pored već najavljenih 60 evra u junu dobiti još po 60. Autoprevoznicima će biti isplaćeno šest puta po 600 evra po autobusu.
Saznajte: U kakvom stanju je turizam u Srbiji?
