Iznenadna zagađenja se odnose ne samo na moguće havarije na naftnim platformama, što je ovih dana u fokusu zbog najave početka bušenja podmorja, već na sve događaje koji dovode do izlivanja opasnih materija u more. Materijalno-kadrovska opremljenost se odnosi na opremu koja je potrebna da bi se uklonile opasne materije iz mora, piše „Dan“.
DRI je identifikovala visok rizik zbog početka istražnih bušenja za eksploataciju nafte i gasa i kroz sprovedenu reviziju uspeha „Upravljanja intervencijama u slučaju iznenadnog zagađenja u Jadranskom moru“ je uočila probleme i slabosti koji mogu ograničiti uspešnost sistema zaštite Jadranskog mora od iznenadnog zagađenja.
U ovoj fazi revizije identifikovani su rizici koji preliminarno ukazuju i da nisu realizovane sve aktivnosti, preporuke i mere zaštite životne sredine planirane Programom istraživanja i proizvodnje ugljovodonika u podmorju Crne Gore, da nisu počele aktivnosti na izradi mape posebno osetljivih područja crnogorske obalne zone (PSSA), kao i da opredeljenja izražena u strateškim dokumentima nisu u adekvatnoj meri našla svoje mesto u propisima koji su donošeni, čime bi se uspostavili i pravno obavezujući osnovi za njihovo sprovođenje.
Ovo je „Danu“ saopštio član Senata DRI Branislav Radulović koji rukovodi revizijom uspeha „Upravljanje intervencijama u slučaju iznenadnog zagađenja u Jadranskom moru“, čiji je cilj da utvrdi da li su organi zaduženi za zaštitu Jadranskog mora od iznenadnog zagađenja adekvatno pripremljeni za efikasan odgovor. Predmetna revizija se sprovodi u okviru paralelne revizije uspeha u kojoj su učestvovale sve vrhovne revizorske institucije iz šest zemalja koje izlaze na Jadransko more (Italija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora i Albanija).
U Crnoj Gori je, kako je kazao Radulović, okončana terenska revizija i pripremljen preliminarni izveštaj, koji će biti upućen subjektima na izjašnjenje tokom naredne sedmice.
Italijansko-ruski konzorcijum Eni i Novatek će započeti bušenje Jadrana 25. marta. To su prošle sedmice najavili iz Ministarstva kapitalnih investicija (MKI) nakon čega su reagovale brojne ekološke i nevladine organizacije, kao i deo političkih partija, tražeći da se taj projekat zaustavi.
DRI bi konačan izveštaj o reviziji trebalo da objavi nakon tog datuma, ali su zbog aktuelnosti i ozbiljnosti teme pristali da daju deo podataka iz preliminarnog izveštaja.
„Imajući u vidu da država Crna Gora još uvek nije ratifikovala Protokol Barselonske konvencije o zaštiti Sredozemnog mora od zagađenja koje proizilazi iz istraživanja i iskorišćavanja epikontinentalnog pojasa, morskog dna i morskog podmorja, kao ni transpoziciju u nacionalno zakonodavstvo Direktive 2003/30/ EU od 12. juna 2013. godine o sigurnosti of-šor operacija sa uljem i gasom, kao i činjenicu da Nacionalni plan za hitno reagovanje u slučaju zagađivanja mora sa plovnih objekata nije u potpunosti operativan, DRI je identifikovala visok rizik zbog početka istražnih bušenja za eksploataciju nafte i gasa“, kazao je Radulović.
DRI će, kako je naglasio, u konačnom izveštaju dati ocenu stanja i preporučiti subjektima revizije da usvoje odgovarajuće metodologije o proceni rizika i da razviju integrisan pristup upravljanju rizikom od zagađenja mora u cilju jačanja institucionalnih kapaciteta za zaštitu mora od iznenadnog zagađenja, prenosi RTCG.
