S obzirom na to da španski klubovi nisu privatna svojina, osobe koje pretenduju na rukovodeće pozicije moraju da polože svojevrsni depozit.
Laporta je imao veliki problem da prikupi novac, ali je uspeo u tome kroz pregovore sa brojnim kompanijama.
Kako prenose španski mediji, Laporta je dogovorio aranžmane sa bankom Sabadel, kao i katalonskim preduzećem Audaks.
Upravo je ta kompanija uložila 40 miliona evra, ali Hose Elijas, prvi čovek gigantskog preduzeća osnovanog 2000. godine neće moći odmah da postane član uprave.
One of Spain's wealthiest men has stepped up to help Joan Laporta 💰https://t.co/oIB4p6lULe pic.twitter.com/gnvrc1KHds
— MARCA in English (@MARCAinENGLISH) March 17, 2021
Razlog tome je obaveza da u upravni odbor mogu da uđu osobe koje imaju petogodišnje članstvo u klubu, u svojstvu navijača.
Zbog toga, njegovo mesto će zauzeti potpredsednik Audaksa, Eduard Romeu, ali je jasno da će Elijas preko njega imati moć odlučivanja.
Neophodni novac čini 15 odsto od ukupnog budžeta kluba, a Laporta je dužan da uplati sumu u roku od deset dana od izbora.
Takav princip daje ozbiljnost celom procesu i odgovornost izabranom licu da na pravi način upravlja klubom.
Nažalost, takav slučaj nije u državama poput Srbije, gde su gotovo svi klubovi, sa retkim izuzecima, u finansijskim problemima, uz nerešenu vlasničku strukturu.
O dešavanjima u srpskim klubovima, ali i u Fudbalskom savezu Srbije, nedavno je za Sputnjik sport u emisiji Miljanov korner govorio bivši trener Partizana i zaposlenik FSS Ljubinko Drulović.
