U tužbi se tvrdi da se u Bajdenovoj izvršnoj naredbi ne navodi nijedno zakonsko ili drugo ovlašćenje koje predsedniku dozvoljava da menja energetsku politiku, i tvrdi se da predsedniku nedostaje moć da sprovede svoj „ambiciozni plan“ za preoblikovanje ekonomije prkoseći nespremnosti Kongresa da to učini.
Tužba je podnesena u Teksasu, a pokrenuli su je državni tužioci iz Teksasa, Montane, Alabame, Arizone, Arkansasa, Džordžije, Kanzasa, Kentakija, Indijane, Luizijane, Misisipija, Misurija, Nebraske, Severne Dakote, Ohaja, Oklahome, Južne Karoline, Južne Dakote, Jute, Zapadne Virdžinije i Vajominga, prenosi Sputnjik internešenal.
Mnoge od ovih saveznih država ne nalaze na trasi predloženog naftovoda, ali u tužbi se tvrdi da će odustajanje od gradnje „Kistouna“ izazvati talas efekata koji negativno utiču na ekonomiju i životnu sredinu i u državama koje nisu obuhvaćene projektom.
U tužbi su kao optuženi navedeni i državni sekretar Entoni Blinken, američki državni tužilac Merik Garland i druge ključne ličnosti iz Bajdenove administracije.
U svojoj prvoj seriji izvršnih naloga na dan inauguracije, Bajden je obustavio izgradnju spornog naftovoda navodeći zabrinutost za životnu sredinu. Naftovod bi trebalo da naftu transportuje iz Kanade do rafinerija u Teksasu.
Bajden je taj potez označio kao deo zajedničkog napora za borbu protiv klimatskih promena.
Protiv administracije predsednika SAD nedavno je 12 saveznih država podnelo tužbu zbog izvršne naredbe koja posebno predviđa utvrđivanje takozvanih socijalnih troškova za emitovanje gasova staklene bašte.
