Greh Amerikanaca i američkih diplomata nije samo prevrat u Kijevu februara 2014. nego i to što je Ukrajina izgubila Krim, jer je referendum na poluostrvu marta iste godine bio rezultat bezobraznog nasrtaja na ruskojezično stanovništvo u Ukrajini, kad je ruski jezik ukinut u regionima gde je rusko stanovništvo bilo većinsko, objašnjava Vlahović, dopisnik Novosti iz Moskve.
Amerikanci saučesnici u povratku Krima u Rusiju
Vlahović podseća da su tu grešku Kijeva Amerikanci aminovali i zato, kaže, i jesu saučesnici u povratku Krima u sastav Ruske Federacije. On situaciju poredi sa onom u Hrvatskoj po dolasku Franje Tuđmana na vlast, čija je prva odluka bila da – Srbe izbaci iz Ustava.
„Onaj ko hoće da shvati šta se događa u Donbasu treba da se seti da je sadašnji premijer Hrvatske davao savete Ukrajincima kako da reše pitanje Donbasa. Ima dosta sličnosti i ko se malo vrati unazad, može da shvati koji su američki gresi – ne samo Donbas i Ukrajina, nego i Krim. Oni su podržali huntu i sad imamo rezultat kakav imamo“, navodi Vlahović.
Uoči godišnjice referenduma, dok Kijev smišlja strategiju tzv. deokupacije i paralelno eskalira situaciju duž linije razdvajanja u Donbasu, Zapad, posebno Vašington, nastavlja neprekidni niz sankcija protiv Moskve i pooštrava antirusku retoriku.
Zapad Rusiji ne može da oprosti Krim
Urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija slaže se da je sve to iz istog okvira, a ključni razlog vidi u tome da Zapad ne može Rusiji da oprosti što mu je poremetila planove na Krimu.
„Sticajem istorijskih okolnosti ispostavilo se da je referendum možda za godinu-dve pretekao nameru Amerikanaca da Krim pretvore u svoju i NATO vojnu tvrđavu. A takav prelazak crvenih linija, i da se nije dogodio prevrat u Kijevu, i da Krim nije iskoristio svoje zakonsko pravo u Ukrajini, Rusija teško da bi dopustila i dozvolila tek tako da neko dođe na Krim koji je bio ruski i kad Ukrajina nije ni postojala“, objašnjava Bilbija.
Na pitanje da li se u Kijevu zaista nadaju povratku Krima kad prave tzv. strategiju deokupacije, Vlahović kaže da su jedno nade a drugo koliko su one realne.
„Rukovodstvo u Kijevu sve radi pod velikim uticajem iz Vašingtona, koji je kumovao i prevratu, a sada ima ulogu da pravi netrpeljivost između Kijeva i Moskve. Treba biti realan, ono što mi sad gledamo ponavljaće se i narednih godina jer bi za predsednika s niskim rejtingom kao što je Vladimir Zelenski, kad bi pomenuo da je Krim izgubljen to značilo političku smrt“, navodi Vlahović.
SAD i NATO neće da ratuju za Ukrajinu
Ipak, po oceni Bilbije i Vlahovića, i pored zaoštravanja situacije na relaciji Rusije i Ukrajine - i zbog Krima, i zbog Donbasa, Kijev se neće usuditi da uđe u rat.
„Većina ukrajinskih generala je svesna da ne može da ratuje sa Rusijom. I to je jedan od faktora koji suzdržavaju Ukrajinu. Ozbiljni ljudi u Ukrajini svesni su da bi u slučaju napada na Donbas Rusija morala da reaguje i brani 500.000 svojih građana koji tamo već imaju ruske pasoše – a po Ustavu Rusija je obavezna da brani svoje stanovnike. U takvoj situaciji apsolutno je realna pretnja dela ruskih generala koji upozoravaju da ako Ukrajina počne sukob, može joj se dogoditi da nova granica bude na Dnjepru“, kaže Vlahović.
S druge strane, uvereni su sagovornici Sputnjika, ni Amerika ni NATO nisu voljni da ratuju za Ukrajinu. Kako kaže Bilbija, Amerikanci su spremni za nekakav rat „samo ako su u prilici da nekog ubace da za njih odrađuje prljave poslove, a da oni šalju vojsku - to je isključeno, pogotovo što Ukrajina nije članica NATO“.
Glavni cilj Amerike – rana na Rusiji
„Glavni cilj Amerike je da postoji rana gde će Rusija stalno da krvari. Od toga da dođe do pravog rata Americi je važnije da je u stalnoj poziciji da napada Rusiju i da je blati na međunarodnoj sceni. Amerikanci su svesni toga da Ukrajina ne može da ratuje s Rusijom, a s druge strane nikad neće priznati svoje grehe”, ocenjuje Vlahović.
Bilbija komentariše i činjenicu da novi krug eskalacije na liniji Moskva, s jedne, i Kijev i Zapad s druge strane, pada u godini parlamentarnih izbora u Rusiji.
„Rusija smeta jer je, pored Amerike, danas najsuverenija zemlja na svetu. Oni to znaju i žure da Rusiju ekonomski zaustavljaju, da joj nameću troškove, uvlače je u problem i ako mogu da pomrse račune vlasti. Već su objavili program za tobože rusku vladu bez Putina. Oni se tome nadaju i na tome rade, a tome služi i slučaj opozicionog blogera Alekseja Navaljnog“, konstatuje Bilbija.
Zato, zaključuje on, nije isključeno da će, ako uopšte dođe do pravog zaoštravanja u Donbasu, to biti tempirano pred ruske parlamentarne izbore na jesen.
Pročitajte i:
