Rezultati istraživanja govore nam da je mnoštvo udara gromova koji su se dogodili dok je Zemlja bila mlada, pre 4 milijarde godina, možda otključalo potrebnu količinu fosfora da stvori temelje za život.
„Fosfor je potreban molekulima koji čine osnovne ćelijske strukture i ćelijske membrane, pa čak i čini fosfatnu okosnicu DNK i RNK“, rekao je Bendžamin Hes, autor studije i student na Univerzitetu Jejl.
Većina fosfora na ranoj Zemlji zarobljena je u mineralima koji su u osnovi netopivi i nereaktivni, što znači da se od njih ne mogu stvarati biomolekuli potrebni za život. Udari groma pružaju novi mehanizam za stvaranje fosfora u obliku koji može stvoriti važne spojeve za život, objasnio je Hes.
Studija je objavljena u časopisu „Nejčr komunikejšns“.
Dugo se mislilo da su meteoriti isporučili potrebne elemente da se život pojavi na Zemlji. Poznato je da meteoriti sadrže mineral fosfora koji se može otopiti u vodi. Da se dovoljno njih srušilo na Zemlju, taj mineral mogao je pružiti pravu količinu fosfora.
Međutim, život je započeo pre 3,5 do 4,5 milijarde godina i tada je manje meteorita uticalo na Zemlju. Ovaj mineral ima još jedan izvor nazvan fulgurit, inače poznat kao staklo koje nastaje kada grom udari o tlo.
Utvrđeno je da fulgurit sadrži fosfor oslobođen iz površinskih stena – i topiv je.
„Munja je mehanizam koji se ne mora vremenom smanjivati kao što to obično čine opšteprihvaćeni izvori, meteoriti. Ovaj mehanizam može biti vrlo važan za razmatranje formiranja života na planetama sličnim Zemlji, nakon što su udarci meteorita postali retki“, naglašava Hes.
Grom je takođe bio predmet zanimanja naučnika kada su razmišljali o životu na ranoj Zemlji, jer dovodi do stvaranja gasova, koji su takođe imali ulogu u nastanku života.
Hes i njegove kolege istraživači koristili su ovo postojeće istraživanje kako bi istražili brzinu munje na ranoj Zemlji. Danas na Zemlji bude oko 560 miliona udara munja godišnje. Na ranoj Zemlji taj je broj iznosio negde između jedne i pet milijardi godišnje.
Tokom milijardu godina, to je moglo dovesti do jednog kvintiljona udara groma – i puno fosfora.
„Munje su udarale češće na ranoj Zemlji jer je u atmosferi bilo više ugnjen-dioksida. On doprinosi globalnoj temperaturi, a viša globalna temperatura uzrokuje češće i intenzivnije oluje sa grmljavinom“, rekao je Hes.
Nivoi ugljen-dioksida povišeni su na ranoj Zemlji nakon što se objekat veličine Marsa zabio u Zemlju da bi stvorio Mesec pre 4,5 milijarde godina. Ovo je takođe oslobodilo puno gasova iz Zemlje, poput ugljen-dioksida koji su se potom zarobili u Zemljinu atmosferu i doveli do novih munja, objašnjava on, prenosi B 92.
Pročitajte još:
