Ovih dana finansirao je skup Forum odbornika Rusije, koji se sastao 13. marta u Moskvi, okupivši oko dve stotine „nezavisnih“ odbornika iz 57 gradova u regionu, među kojima i neke bivše gradonačelnike kao što je Evgenije Rojzman, kontroverzni borac protiv narkomanije i bivši gradonačelnik Jekaterinburga; Andrej Pivovarov, izvršni direktor „Otvorene Rusije“ (organizacije zabranjene u Rusiji); Vladimir Kara-Murza, šef Fonda pokojnog Borisa Nemcova; Ilja Jašin, poznati opozicionar, i mnogi drugi.
Organizator je projekat „Ujedinjene demokrate“, koji je i ranije pomagao opozicionim kandidatima, a sada je spreman da „objedini nezavisne odbornike iz raznih regiona države da organizuju razmenu iskustava i saradnju pre parlamentarnih izbora 2021. godine“.
S obzirom da je „Otvorena Rusija“ Mihaila Hodorkovskog zabranjena organizacija, učesnici su privedeni, a državni sekretar Sjedinjenih Država Entoni Blinken zaključio je „da su zadržani iz sumnjivih razloga“.
Ako ostavimo Blinkena po strani, pa i činjenicu da je Hodorkovski prekršio zakon, nameće se neodoljiva asocijacija ne njegov davni plan, kada je bio najbogatiji čovek u Rusiji i verovao da se sve može kupiti. Pa i vlast. Pogotovu u regionima Rusije koji se još nisu bili oporavili od reformi Gorbačova i pljačke države koju je odobrio Jeljcin.
Hodorkovski je tada osnovao fond „Otvorena Rusija“, analog Soroševog Fonda za otvoreno društvo i uz pomoć Džordža Soroša, Ju-Es-Ejda i nekih drugih međunarodnih „dobrotvora“ otvorio u 50 ruskih gradova svoja isturena odeljenja.
Zašto baš u 50?
Pa, zato što je toliko bilo potrebno da se formira partija na federalnom nivou.
Oni su bili zaduženi da, do 2006. ili 2007. godine, kako piše u „Manifestu“ objavljenom na sajtu „Otvorene Rusije“, „stvore iluziju“ da „Otvorena Rusija“ želi da pomogne ljudima da dobiju dobar posao, obrazovanje, stanove, da vrše monitoring „dubinski i horizontalno“, da stvore lokalne lidere koji bi mogli da sprovode njihovu politiku, da formulišu projekte i privuku ljude da rade na njima.
Njihov glavni projekat bio je promena imidža Hodorkovskog — od oligarha, što je tada zvučalo kao kriminalac i pljačkaš, trebalo je stvoriti dobrotvora i mecenu. U drugoj fazi, kad se stekne poverenje naroda, trebalo je da šire njegove ideje.
Naravno, osnivanje partije kako bi se došlo na vlast, potpuno je legitiman cilj. U nastavku „Manifesta“ objašnjeno je i kako se to ostvaruje — treba privući ugledne ljude iz svih partija (daje se spisak takvih ljudi), ubediti ih u ispravnost ideja Hodorkovskog i u te svrhe koristiti sva sredstva, „ponuditi novca koliko je potrebno“!
A ako to ne bude dovoljno, kupovati glasove. Da, baš tako — i to po 80 dolara glas. U tada opljačkanoj, i zato veoma siromašnoj Jeljcinovoj Rusiji, to je bilo dovoljno.
Ovog puta su, umesto iz 50 gradova, došli predstavnici iz 57 — za svaki slučaj. Nema, bar javno, spiska, a nema ni — para. Novac se istopio, ali su ambicije ostale.
Ali Rusija više nije ona stara, onakva kakvom su je učinili upravo Hodorkovski i njegovi kompanjoni. Imao je bivši oligarh dovoljno vremena da to shvati. Ali, izgleda, nije.
Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:
- Ljubinka Milinčić: Američka „direktiva br. 66“ — uništiti državu /video/
- Ljubinka Milinčić: Ko je čovek koji je još u prošlom veku predvideo koronu /video/
- Ljubinka Milinčić: Ruski odgovor na zapadnu šizofreniju — Oružje kakvo niko u svetu nema /video/
- Sve emisije „Moj pogled na Rusiju“ pogledajte OVDE.
