Posle Krimskog mosta
Nakon prolaska Krimskog mosta zanimljiva destinacija je Kerč. Posebnu pažnju u ovom gradu zaslužuje planina Mitridat, sa koje se može videti veličanstveni pogled na more, ruševine grčkih građevina starih hiljadama godina, posetiti ostaci Ruskog carstva i sovjetskih i nemačkih bunkera Velikog otadžbinskog rata.
Dalje putovanje se nastavlja dužinom južnog dela poluostrva gde se proteže najlepši pogled na more. Autoput na mnogim mestima ide uz more i predstavlja najživopisniji put na jugu Rusije.
Put je vijugav i na njemu će vam posebnu pažnju privući predrevolucionarni, 110 godina star rečni brod „Knez Bagration“. Brod je jedinstven i nalazi se na slikovitom mestu. Nije u najboljem stanju, zarđao je i oslikan je grafitima. Upravo ga ovaj izgled čini jedinstvenim, posebno kada zraci večernjeg zalaska sunca prodiru kroz njegove pukotine.
Srednjevekovna tvrđava i hram-svetionik
Impozantna tvrđava u gradu Sudak nekada je pripadala Vizantincima, Hazarima, Turcima i mnogim drugim, ali je svi pamte kao mesta u kome su živeli Italijani-Đenoveze po kojima je i dobila ime Đenovska tvrđava.
Tvrđava je zbog svoje živopisnosti često mesto na kome se održavaju vojno-istorijske manifestacije. Ona je bila kulisa za mnoge filmove, u njoj je snimljen akcioni film „Pirati 20. veka“.
Neke kule se nalaze na stenama sa kojih se otvara predivan pogled na more. Međutim, tokom kišnih i hladnih perioda nije prijatno peti se po kulama, jer je stepenište veoma klizavo i nije bezbedno.
Tokom daljeg putovanja u pravcu Jalte se može posetiti hram-svetionik Nikole Čudotvorca. Sagrađen je 2000-ih godina. Ovaj deo je živopisan i zanimljivo je posetiti i Muzej morskih katastrofa.
Tragovima konferencije na Jalti
Sledeća stanica će biti Jalta. Jalta nema samo lepe poglede, lepotu i čuveno „Lastino gnezdo“ koje oduzima dah, već i značajan istorijski Livadijski dvorac.
Ovde je u februaru 1945. održana konferencija na Jalti, na kojoj su pobedničke sile koje su predstavljali Sovjetski Savez, Amerika i Velika Britanija oblikovale sliku posleratnog sveta. Institucije napravljene na Jalti su formirale budućnost za decenije koje dolaze. Neke od tvorevine sa Jalte su još uvek u funkciji.
Sevastopolj
Sevastopolj je osnovan 1783. godine i preživeo je mnogo toga: Krimski rat, granatiranja tokom Prvog svetskog rata, Građanski rat, Veliki otadžbinski rat. Grad je preživeo i dve ozbiljne opsade i u oba slučaja ga je zauzeo neprijatelj, ali Sevastopolj se uvek vraćao nazad Rusiji kojoj je pripadao. Tako je bio vraćen i 2014. godine.
Grad je neprestana zona bitaka. Mnogo je preživeo i trpeo zajedno sa njegovim stanovnicima i plakao od radosti kada bi neprijatelj ponovo bio proteran. Potrebno je izdvojiti neka posebna vojno-istorijska mesta, a to su tri muzeja: panorama „Odbrana Sevastopolja“, diorama „Oluja na planinu Sapun“ i Muzej crnomorske flote Rusije.
„Odbrana Sevastopolja“ je posvećena događajima iz Krimskog rata, pre svega opsadi grada. Napravljena je još u doba Ruskog carstva pod vođstvom čuvenog umetnika Franca Ruboa. „Oluja na planinu Sapun“ je iz sovjetske ere i diorama prikazuje bitke za povratak Krima 1944. godine. Nekoliko stotina metara od Muzeja Crnomorske flote se nalaze ratni brodovi koje je moguće razgledati u okviru ekskurzije.
Najneobičnije groblje i grad u steni
Posle posete Sevastopolju krenite ne severoistok ispod Bahčisaraja se nalazi Čufut-Kale, srednjevekovni grad u steni. Utvrđenje je bilo veoma jako, a danas izgleda veoma slikovito.
Još je zanimljivije srednjovekovno karaimsko groblje koje se nalazi pored njega. Masivni kameni nadgrobni spomenici, od kojih su mnogi stari 500 godina, stoje dok je sve okolo prekriveno debelim slojevima mahovine.
Tokom leta ili početkom jeseni ovde su fantastični prizori. Iznad tihih spomenika šušte krošnje drveća, a šuma nema ni kraja ni početka. Postoji mnogo razloga da se razmišlja o sudbini Karaita, narodu koji je skoro nestao, kao i o krhkosti svega što postoji. Kažu da su u umerenim dozama takva razmišljanja korisna i pomažu u stoičkom prevazilaženju poteškoća.
Nešto više o ovom prelepom ruskom poluostrvu možete pogledati u našoj reportaži: