Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi do kraja godine mogao biti potpisan ugovor i za poslednju i najtežu deonicu od Požege do Boljara. Za sada je Saobraćajni institut CIP uradio Generalni projekat, a preostaje izrada još nekoliko dokumenata.
Pre nego što bageri izađu na teren, mora se uraditi idejno rešenje, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta. Izrada ove dokumentacije je zahtevan proces i procenjeno je da bi mogao trajati oko tri godine, pišu „Novosti“.
Zahtevna trasa — 97 mostova, 51 tunel
Projektant Instituta CIP Dragoslav Dragićević je još pre nekoliko godina iscrtao nastavak ove saobraćajnice od Požege ka Boljarima, do granice sa Crnom Gorom, u dužini od 107 kilometara. Ova trasa je, kako se napominje, izuzetno zahtevna, a na njoj je potrebno izgraditi čak 97 mostova, koji će ukupno biti dugi gotovo 20 kilometara.
Osim toga, projektovan je i 51 tunel, a njihova dužina će biti oko 27 kilometara. To znači da je gotovo polovina trase u mostovima i tunelima.
„Put je projektovan za brzine od 100 i 120 kilometara na čas“, navodi Dragićević.
On navodi da je na samom početku deonice predviđeno ukrštanje dva auto-puta, E-763 Beograd-Južni Jadran i E-761 Požega-Kotroman, odnosno granica sa Republikom Srpskom. Osim toga, projektovane su tri denivelisane raskrsnice u Arilju, Ivanjici i Dugoj poljani.
Tokom izrade Generalnog projekta bilo je dosta polemike oko trase kojom će proći ova saobraćajnica, ali je kao najpovoljnije rešenje izabrana varijanta Istok 1, odnosno preko Arilja, Ivanjice i Sjenice. Taj put je za oko 40 kilometara kraći od onog koji bi išao preko Zlatibora, a samim tim je i jeftiniji za oko 500 miliona evra.
Dragićević kaže da je trasa istočne varijante, preko Ivanjice, morala da se prilagodi ograničenju prolaska pored Nacionalnog parka „Golija“, koji ostaje netaknut sa istočne strane auto-puta.
„U toku je izrada Nacrta prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd-Južni Jadran, deonica Požega-Boljare, sa Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu“, kažu u „Putevima Srbije“, dodajući da je procenjena vrednost projekta je oko 1,8 milijardi evra.
Kada će početi izgradnja poslednje i najzahtevnije deonice puta ka Crnoj Gori još je neizvesno, ali se zato zna da će za Svetog Nikolu, kako je najavljeno, biti otvoren potez između Preljine i Požege.
Ovaj potez podeljen je u tri sektora. Od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave ima 8,27 kilometara. Na njoj bi, prema projektu, trebalo da bude izgrađen tunel „Trbušani“, dug 250 metara, tri nadvožnjaka, kao i most preko Čemernice. Od Prijevora do Lučana bi trebalo asfaltirati 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će ukupno biti duži od tri kilometra.
Projektovana je i izgradnja tunela „Laz“, od 1.750 metara, petlja u Pakovraću i tri nadvožnjaka. Treća poddeonica od Lučana do Požege protezaće se na 7,18 kilometara, a na njoj bi trebalo da bude izgrađeno tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice.
Deonica je duga 30,9 kilometara, a vrednost radova koje izvodi kineska kompanija „Čajna komjunikejšn konstrakšn korporejšn“ je oko 450 miliona evra.
Radovi na saobraćajnici ka Novom Beogradu počinju do kraja meseca
Brza saobraćajnica od petlje Surčin do Novog Beograda trebalo bi da bude kopča i najbrži put iz prestonice do „Miloša Velikog“.
Početak izgradnje ovih 7,9 kilometara puta je prošle godine odložen zbog epidemije virusa korona, ali poslednje najave nadležnih su da će mašine i radnici biti na terenu do kraja meseca.
„Put je projektovan za brzinu od 80 kilometara na čas, sa dve kolovozne trake, sa po tri saobraćajne trake, razdelnim pojasom, obostranim bankinama, ivičnim zelenilom, pešačkim stazama, a na jednom delu dvosmernim biciklističkim stazama“, navode u „Putevima Srbije“.
Za saobraćajno povezivanje sa novoprojektovanim saobraćajnicama planirane su pored kružne na početku trase još tri površinske raskrsnice i denivelisana raskrsnica tipa „pola deteline“, sa ulicom prema naselju Surčin i obali reke Save, gde se planira izgradnja nacionalnog stadiona.
Posao izgradnje ove deonice poveren je kineskoj kompaniji, a vrednost ugovora je 70,5 miliona dolara. Projekat su napravili inženjeri Saobraćajnog instituta CIP, a ukoliko radovi počnu prema najavama, trebalo da budu okončani do kraja 2022. jer je rok za njihovo izvođenje 18 meseci.
Na Zlatibor preko dva koridora
Turisti će do Zlatibora i Užica već stizati mnogo brže, kada bude okončana izgradnja deonice „Miloša Velikog“ do Požege.
Da bi stigli skroz do Zlatibora auto-putem moraće da sačekaju završetak radova na deonici drugog koridora, ka Sarajevu, koji će se protezati od Požege do Kotromana.
U Požegi će oni koji idu iz Beograda na Zlatibor prelaziti na drugi auto-put i voziti do Mačkata, gde će biti isključenje za one koji idu na planinu.
