Srbija je izgubila još jednog ruskog brata po oružju. Legendarni ruski dobrovoljac Andijev, koji se kao nekad pukovnik Nikolaj Rajevski zaputio iz daleke Rusije da se bori rame uz rame sa Srbima, preminuo je od posledica virusa korona u kovid bolnici u Batajnici.
Andijev, inače poreklom iz Severne Osetije, ratne 1999.prevalio je hiljade kilometara da bi se priključio odbrani naše zemlje od agresije NATO. Kao snajperista u čuvenoj 549. motorizovanoj brigade branio granicu SR Jugoslavije prema Albaniji i Makedoniji i borio se protiv terorista OVK.
“Nije me brinulo da li ću poginuti. Bitno mi je bilo da budem na pravoj strani, a 1999. borio sam se na strani istine, na strani naroda koji je branio svoje. Kosovo i Metohija, to je zemlja koja pripada Srbiji”, govorio je Albert, koji je u jednoj borbi izgubio i oko. Prisećao se kako je odmah obrisao krv I prebacio snajper u drugu ruku. Najteže mu je, priznao je kasnije,palo naređenje za povlačenje.
Posle rata Albert je ostao u Srbiji, oženio se i često bio veći Srbin od Srba. Na 20. godišnjicu bombardovanja ostavio je amanet svom sinu: “Sine moj, tvoja sudbina će biti teška, nikada nećeš smeti da voliš Rusiju više od Srbije i nećeš smeti da voliš Srbiju više nego Rusiju, moraćeš ih voleti podjednako".
Pomen za Andijeva održan je u crkvi Svete Trojice u Velikom Adrovcu, tamo gde je pao na bojnom polju pukovnik Rajevski, nama poznatiji kao Vronski iz Tolstojeve “Ane Karenjine”.
Rajevski dolazi u Srbiju1876. da se kao dobrovoljac bori u Srpsko-turskom ratu. Prvu bitku vodio je za selo Moravac, pa zatim na moravskom frontu I boj na Šumatovcu, a za njega je bila kobna ona kod Adrovca koja se vodila 1. septembra od ranog jutra do kasne večeri. Rajevski je poginuo u popodnevnim satima i tako sa tih 16 dana provedenih na našoj zemlji zauvek ostao upisan u svetlu stranicu borbe srpskog naroda za slobodu.
Njegovi posmrtni ostaci prvobitno su sahranjeni u porti manastira Sveti Roman kod Đunisa gde je ostalo da počiva samo njegovo srce, dok je majka telo Rajevskog penela i sahranila u porodičnoj grobnici.
Na mestu gde je poginuo Rajevski nikao je 1903. mali hram čiju je izgradnju platila njegova snaha, grofica Marija. Ka ulazu vode drovoredi lipa, prema legendi, doneti s nekadašnjeg imanja grofova Rajevskih u Ukrajini.
Danas služeno opelo za Andijeva u, kako je zovu, šarenoj ruskoj crkvi u Velikom Adrovcu, ujedinilo je tako dva junaka iz dva veka u ljubavi i nesebičnom žrtvovanju za srpski narod. Možemo li im se ikad odužiti?
