Proizvođači će, takođe, morati da obezbede rezervne delove za njihovu popravku i to za narednih deset godina. Propis EU koji je 1. marta stupio na snagu trebalo bi da smanji količinu opasnog materijala koji se nalazi u nagomilanom električnom otpadu.
Duži vek bele tehnike zakonska obaveza proizvođača
Gotovo da nema potrošača koji se nije zapitao kakvom računicom se to služe proizvođači bele tehnike kada uspevaju tako precizno da izračunaju vek trajanja nekog od kućnih aparata. Dok su u garantnom roku rade k'o singerica, a samo što on istekne počnu kvarovi.
Koliko puta se desilo da vam konstatujući kvar majstor dobronamerno sugeriše da bi vas opravka koštala ne mnogo manje od novog uređaja. Učinio je svoje i potrošački mentalitet, pa zbog novih modela sa još po nekom operacijom na repertoaru nije bila retkost i zamena sasvim ispravnog aparata.
Istraživanja su, međutim, pokazala da bi, na primer, godinu dana duže korišćenje mašine za veš nego što je sada slučaj u Evropi, to imalo isti učinak na životnu sredinu kao kada bi na putevima bilo 133.000 automobila manje.
Opasnost od nagomilanog električnog otpada
Primena novog propisa će omogućiti da se smanji količina električnog otpada koji se sve više gomila i trenutno iznosi 16 kilograma po osobi. Gotovo polovina tog otpada su pokvareni kućni aparati, a u EU se reciklira oko 40 odsto, tako da ogromna količina potencijalno opasnog materijala ostaje da zagađuje životnu sredinu.
Na pitanje mogu li se i naši potrošači nadati ovakvoj praksi, iako nismo članica EU, rukovodilac Centra za životnu sredinu u Privrednoj komori Srbije (PKS), Dušan Stokić za Sputnjik kaže da ne sumnja da će se to odraziti i na tršište Srbije.
„Mi smo u procesu prilagođavanja EU i naši proizvođači se prilagođavaju isto kao što se i zakonodavstvo prilagođava. Mnogi od naših proizvođača izvoze i moraju da zadovolje zahteve evropskih direktiva i tog tržišta i tu ne može biti razlike čak ni sada iako nismo formalno članica EU. Kada izvozimo proizvod on mora da ispuni sve zahteve tržišta EU“, kaže naš sagovornik.
Srbija je deo evropskog tržišta
On ističe i da će proizvođači bele tehnike iz EU jednako morati da se odnose i prema našem tržištu.
„To bi tako moralo da bude. Svaka država ima dodatne mehanizme kontrole i nadzora tržišta kroz inspekcijske službe i organe i siguran sam da ozbiljne i poznate kompanije bele tehnike neće dovesti u pitanje svoj ugled i reputaciju time što bi na tržište Zapadnog Balkana plasirali robu koja je nižeg kvaliteta u odnosu na ono što se plasira na tržište EU“, uveren je Stokić.
On uz to napominje da bi i mi trebalo da donesemo odgovarajuće propise i standarde i da se tome prilagode proizvođači, pa i trgovaci.
Planirana zastarelost
Neki od nas se, kaže, sećaju da su pre 40 i više godina uređaji bele tehnike zaista trajali 15-20 pa i 30 godina i mogli su kada dođe do kvara da budu popravljeni, da im se zamene rezervni delovi i da taj uređaj traje mnogo duže nego što je to danas slučaj.
Nedavno objavljeni rezultati istraživanja jednog francuskog udruženja za zaštitu potrošača, pokazali su da je većina uređaja dizajnirana tako da u tačno određenom trenutku naglo "zastari". To se dešava tako da potpuno prestanu da rade, što zahteva neku intervenciju, ili ih treba baciti jer su osmišljeni tako da serviser nije u mogućnosti da ga popravi. Taj postupak se naziva "planirana zastarelost".
Tako je, na primer, veš mašina programirana da obavi između 2.000 i 2.500 pranja pa će zavisno od toga koliko se često koristi, po pravilu prestati da radi pre nego što navrši deset godina.
Otpad menja model poslovanja
„Činjenica da nakon životnog veka uređaj postaje otpad koji zagađuje životnu sredinu mora da se rešava. To je sa jedne strane pitanje regulative, a sa druge strane utiče na proizvođače da promene svoju filozofiju, svoj poslovni model, tako da proizvodi ne budu više tako kratkog veka trajanja i da razviju veliku servisnu mrežu sa rezervnim delovima i dobro obučenim radnicima da bi cela ta stvar mogla da funkcioniše“, kaže Stokić.
On ukazuje i na to da bi proizvođači prilikom kreiranja uređaja morali da vode računa da budu što lakše rasklopivi kako bi otpad sveli na najmanju moguću meru.
Neophodna izemna regulative o otpadu
„Tržište traži da se na nivou regulative to još bolje sagleda i uredi u zakonu o upravljanju otpadom, ali i primeni u parksi. Zato inženjeri prilikom projektovanja proizvoda treba da ga tako naprave da oklakšaju njegovo rasklapanje i iz njega opet da se lako izdvoje sve korisne komponente, a skoro sve se mogu iskoristiti za neku vrstu reciklaže“, kaže rukovodilac Centra za životnu sredinu.
Za razliku od EU gde trenutno recikliraju 40 odsto otpada, to je kod nas u znatno manjoj meri. Procenti su različiti zavisno od vrste otpada, neki su pet odsto, neki 10 odsto, a najbolje stojimo sa ambalažnim otpadom, ističe Stokić za Sputnjik.
Po mišljenju predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Gorana Papovića, Srbija bi morala da pooštri kontrolu i da zabrani uvoz robe koja ne odgovara standardima koje je propisala EU.
On je izrazio bojazan da će kod nas tržište biti preplavljeno aparatima koji neće moći da se plasiraju na tržšte EU. Pitanje je, kako kaže, koliko je jak uvoznički lobi i koliko će uticati na to da Srbija primeni i poštuje evropski propis.
