00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Dva scenarija za tužbe Srpske protiv visokih predstavnika

CC0 / Pixabay / Čekić u sudnici
Čekić u sudnici - Sputnik Srbija, 1920, 15.03.2021
Pratite nas
Republika Srpska odlučila je da formira međunarodni pravni tim i tuži visoke predstavnike koji su na osnovu 83 akta RS uskratili prava sadržana Dejtonskim sporazumom. Stručnjak za međunarodno pravo Miloš Šolaja objašnjava da postoje dva scenarija za podizanje tužbi- individualne i institucionalne.

Republika Srpska može da podnese individualne tužbe protiv bivših visokih predstavnika za zloupotrebu mandata i kršenje međunarodnog prava, Dejtonskog sporazuma i njegovog Aneksa 10, objašnjava Šolaja, profesor međunarodnog prava na Fakultetu u Banjaluci.

Individualne tužbe protiv visokih predstavnika

Odluka o formiranju pravnog tima za podnošenje tužbi protiv visokih predstavnika doneta je na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske. Sam format, odnosno model rada ovog tima još nije poznat, a pretpostavka je da bi tim pre podnošenja tužbi trebalo da preispita sve odluke koje su potekle od visokih predstavnika, počev od Karla Bilta do Valentina Incka, koji su doneli oko 1.050 akata u svom mandatu.

Profesor Šolaja napominje da RS nema nameru da protiv svih visokih predstavnika podnosi tužbe već samo protiv onih zbog koji je RS oštećena.

 „To bi najverovatnije bile individualne tužbe protiv određenih visokih predstavnika za koje se smatra da su svojim delovanjem prekršili međunarodno pravo. To znači da bi tužbe protiv njih bile podnete pred sudovima zemalja iz kojih su dolazili,“ objašnjava profesor Šolaja.

Po njegovom mišljenju, to bi bio jedini način da se nešto postigne pošto međunarodna organizacija ne može da bude tužena niti da bude stranka pred Međunarodnim sudom pravde.

Srbija može da podnese tužbe u ime Srpske

Tužbe bi se, pojašnjava Šolaja, podnosile po individualnom međunarodnom pravu a ne kroz javno pravo koji koriste države. 

„Republika Srpska po svojoj logici kao kolektivitet takođe nije stranka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Dakle ideja je da pojedinci koji mogu biti ili pravna lica ili obični građani koji su državljani tih država, podnesu tužbu protiv viskih predstavnika u ime RS čije predstavnike namerava da tuži,“ dodaje naš sagovornik. 

Šolaja kaže da tužilac može da bude i Srbin koji ima državljanstvo određene države.

„Druga varijanta je da u ime RS tužbe pred sudom podnese Republika Srbija ali pošto bi sa tom tužbom, moralo da se složi i zvanično Sarajevo, odnosno, Bosna i Hercegovina, što je nemoguće iz ove perspektive,“ ističe naš sagovornik.  

Odluka za formiranje pravnog tima je doneta kao jedna od deset zaključaka sa poslednje posebne sednice Narodne skupštine Republike Srpske.

Prema obrazloženju Milana Tegeltije, savetnika Milorada Dodika za pravna pitanja, Republika Srpska pokazuje da je spremna da zaštiti svoj nacionalni interes i vraća se ulozi strane u Dejtonskom sporazumu. Tegeltija kaže da je pred timom koji će pripremati tužbe obiman posao, ali i izbor koncepta utuženja.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala