Bošnjaci žele da im najmoćnije države i dalje čuvaju leđa u svemu što rade, iako, kako kaže Kozomara, dva od tri naroda ne žele da u BiH ostane Kancelarija visokog predstavnika ostane.
Bošnjacima potreban visoki predstavnik
„Ovo jeste početak velikih pritisaka na RS, ali ne treba izgubiti iz vida da je ministar spoljnih poslova Nemačke nedavno postavio pitanje da li Nemačka uopšte treba da šalje svog diplomatu u Kancelariju visokog predstavnika (OHR) koju pola države ne želi,“ kaže sagovornik Sputnjika.
Zbog toga je, skreće pažnju Kozomara, malo čudno da je i Nemačka stala iza ovog saopštenja kad je očigledno da ni u međunarodnoj zajednici ne postoji jedinstven stav oko ovog pitanja.
„Dakle nisu usaglašeni stavovi oko toga da li OHR treba da ostane u ovakvom formatu u kome je sada ili da se postepeno ide ka ukidanju funkcije visokog predstavnika. Ovih pet država EU plus Amerika očito žele da ostane Kancelarija zato što to odgovara Bošnjacima, jer oni ne mogu da funkcionišu ako iza njih ne stoji međunarodna zajednica,“ ističe Kozomara.
Međunarodna zajednica ne zna kakvu BiH želi
Iako, kako kaže, postoji raskorak između želja i potreba jednog naroda - Bošnjaka, i potreba druga dva naroda u BiH - Srba i Hrvata jer je i HDZ protiv visokog predstavnika, ovo saopštenje govori da Bošnjaci još uvek imaju dobra leđa u međunarodnoj zajednici i da su još uvek njihovi miljenici.
„I to po istoj onoj matrici po kojoj su sebe predstavili kao žrtve u proteklom ratu,“ objašnjava naš sagovornik.
Kozomara podseća i da je ruski ambasador saglasan da OHR treba da ode iz BiH jer je njegova misija u BiH završena ali, dodaje on, kako će se sve dalje razvijati tek ćemo videti jer ništa nije sigurno.
„Još ništa nije sto odsto odlučeno i rekao bih da međunarodna zajednica u stvari ne zna šta hoće sa BiH. Nisu sigurni ni kakvu hoće BiH tako da je ovo možda trenutak da se po ovom pitanju malo jače čuje diplomatsko mišljenje Rusije i Kine kao i da OHR završi svoju zaista nediplomatsku, nekorektnu i vrlo jednostranu misiju koju ima u poslednjih 15 godina u BiH,“ zaključuje naš sagovornik.
Odgovor na zaključke Skupštine RS
Podsećanja radi, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je u sredu u Banjaluci zaključke u vezi sa ocenom rada visokog predstavnika, primenom Aneksa 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, u kome ocenjuje da je vreme da BiH sa svoja dva entiteta i tri konstitutivna naroda preuzme odgovornost za vlastiti razvoj u skladu sa Dejtonskim sporazumom i međunarodnim pravom. A ako to ne bude na dnevnom redu u skorije vreme, treba pokrenuti razgovore o mirnom razlazu, navodi se u saopštenju Skupštine RS.
Na ovo su reagovale ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD, kao i specijalni predstavnik EU u Sarajevu, koji su istakli da su za „fundamentalnu strukturu Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, suverene države sa dva entiteta koji nemaju pravo na otcepljenje od BiH“. Dodali su i da je put napred za BiH jasno formulisan u Mišljenju EU i OHR-ovoj agendi 5+2, i to je ono na šta treba da se fokusiraju institucije koje traže okončanje međunarodne supervizije.
