Autor je podsetio da je 2015. godine „Gasprom“ prestao da isporučuje Ukrajini plavo gorivo, pošto je ta zemlja „prestala da plaća račune“. Pri tome su ukrajinske vlasti to smatrale „političkom ucenom“ i počele „sa ponosom da broje dane bez ruskog gasa“.
„Bila je to potpuna glupost, jer je prirodni gas iz Rusije u Evropu i dalje tranzitirao kroz Ukrajinu, a ona ga je uzimala iz gasovoda, puštajući ga za svoje, sve skromnije potrebe. Da bi legalizovali takav sistem, smislili su ‘virtuelni revers’“, objasnio je Ščesnjak.
Prema njegovim rečima, za ovo se pojavio mehanizam „podešavanja brojila“. S obzirom da je gas morao da pređe granicu (što je zahtevao ugovor), napravljena je mala gasovodna petlja na graničnom kontrolno-mernom punktu u kojoj je cirkulisao gas, podešavajući brojilo. Tako je gas, zapravo, dolazio iz Rusije, ali je račun stizao iz Evrope.
„Poređenje ukrajinskih cena i cena na evropskim berzama oduzimalo je dah... Sav gas koji se uvozio u Ukrajinu bio je ruski, ali je Zapad kupio kajmak. Razliku od 25-50 odsto u ceni pokrivali su obični Ukrajinci, koji su počeli da plaćaju mnogo više za gas i grejanje“, navodi publicista.
Tako su zapadni dobavljači i njihovi partneri u Ukrajini uspeli da „odlično zarade na jednostavnoj šemi“, zaključio je Ščesnjak.
Pročitajte još:
