„Mišljenje ljudi koji žive normalanim životom na poluostrvu ne uklapa se u ranije pripremljenu tezu o navodnoj ruskoj aneksiji, okupaciji, kršenju ljudskih prava i diskriminaciji nacionalnih manjina“, istakao je Poljanski.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba pozvao je Rusiju da „otvori pristup“ Krimu i da ne politizuje situaciju.
„Pozivamo državu-okupatora da ne politizuje pitanje pristupa Krimu i da omogući pun pristup u skladu sa međunarodnim pravom, a posebno, u skladu s međunarodnim humanitarnim pravom“, rekao je Kuleba.
Kuleba je izneo optužbe o kršenju ljudskih prava, kao i tvrdnje da su na Krimu objekti na listi UNESKO predmet varvarskog postupanja i pljački.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild optužila je Rusiju za „militarizaciju Krima koja ima posledice koje daleko prevazilaze granice Ukrajine“.
„Rusija je na poluostrvo prebacila avione koji su naoružani nuklearnim naoružanjem, rakete, oružje i municiju, a povećala je i svoje vojno prisustvo u Crnom i Azovskom moru, kao i Kerčenskom zalivu. To je pretnja po bezbednost čitavog sveta“, navela je Tomas-Grinfild i pozvala Rusiju da momentalno omogući pristup Krimu za humanitarne radnike, OEBS i UN.
Podsetimo, ruske vlasti su više puta naglašavale da je pristup poluostrvu slobodan, a portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da je Moskva spremna da na Krimu primi bilo koji međunarodni kontrolni mehanizam u oblasti ljudskih prava.
Pomoćnica generalnog sekretara UN za ljudska prava Ilze Brands-Kehris optužila je na sednici krimsku policiju i rusku Federalnu službu bezbednosti za proizvoljna privođenja i nestanke ljudi na poluostrvu, ne navodeći ni izvore takvih informacija ni dokaze za tako nešto.
Ona je navela da je u prethodnom izveštaju o Krimu iznet podatak o nestanku 43 osobe u periodu od 2014-2018. godine.
Podsetimo, ruske snage bezbednosti su na Krimu privodile pripadnike različitih terorističkih grupa, uključujući one koje se nalaze na spisku terorističkih i ekstremističkih organizacija Ujedinjenih nacija.
Brands-Kehris danas nije precizirala da li je to imala u vidu ili ne.
Organizatori su dali reč i Narimanu Memedeminovu koji je ranije bio osuđen na dve i po godine zatvora zbog poziva na učešće u aktivnostima zabranjene terorističke organizacije. Predstavljen je kao novinar.
Poljanski je s tim u vezi rekao da zemlje-organizatori sastanka nastavljaju da „guraju“ lažne vesti o Krimu i da blokiraju svaki glas koji bi te takve tvrdnje doveo u pitanje.
„Gospodin Memedeminov, koji je bio osuđen zbog podrške terorističkoj organizaciji ‘Hizb ut-Tahrir’, koja je zabranjena u Rusiji i mnogim drugim zemljama, uključujući i one koje su organizovale sastanak, teško da se može smatrati pouzdanim i objektivnim očevicem situacije na Krimu“, rekao je ruski diplomata.
Neformalni sastanak posvećen Krimu inicirala je Estonija i još 20 zemalja, među njima: Francuska, Irska, Norveška, Velika Britanija, SAD, Poljska, Turska i druge.
Međutim, kako je rekao Poljanski Estonija je bez objašnjenja uskratila glas predstavnicima Krima, zbog čega je ruska misija organizovala još jedan neformalni sastanak o Krimu na kojem će učestvovati predstavnici poluostrva.
„Istina o situaciji na poluostrvu im uopšte nije potrebna. Zato smo mi objavili da ćemo održati još jedan sastanak po formuli ‘arija’ (nije obavezno učešće svih članica SB) 17. marta“, rekao je Poljanski.
Današnji sastanak održava se uoči godišnjice povratka Krima u sastav Rusije.
Pročitajte još:
