Milisav Paić, višegodišnji načelnik Uprave za Ameriku u Ministarstvu spoljnih poslova i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga kaže da nismo čuli ništa novo od američkog generala, time što je najavio borbu između Zapada i Rusije za ovaj prostor.
Cilj Zapada da odvoji Srbiju i Srpsku od Rusije
„To je stari cilj Zapada, odnosno, Amerike, koja pretenduje da ima potpunu vojnu, političku i svaku drugu vrstu hegemonije u ovom delu sveta. Oni su kroz Prespanski sporazum u Makedoniji, ocepljenje Kosova, primanje Crne Gore u NATO deo te kontrole ostvarili. Ali, isto tako, svesni su da su jedine dve teritorije, Srbija i Republika Srpska, izvan zapadnog kišobrana i njihove kontrole,“ objašnjava Paić.
Adut Amerike u odnosu na Srbiju je, ističe Paić, njihov pritisak na Beograd da prizna Kosovo, čime bi se i Prištini otvorio prostor za ulazak u NATO.
„U tom smislu, Amerika smatra da bi Srbija i Republika Srpska bili izolovano ostrvo koje ne bi imalo izbora nego da im se priklone, u čemu greše“, ističe on.
Vojna neutralnost Srbije - naš štit
Kako kaže, Srbija zauzima veoma važan strateški položaj u ovom delu sveta i to je glavni razlog američkog interesovanja za nas.
„Svi važni putevi zemni i vazdušni idu preko nas i kontrola tih koridora bi omogućila Americi i NATO-u da preko naše teritorije sprovode politiku obuzdavanja Rusije i da oko nje naprave jedan sanitarni koridor,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Paić napominje da se Srbija pametno opredelila za vojnu neutralnost kao i Republika Srpska čime za sad uspevaju da budu svoji na svome i da oni diktiraju šta je za njih dobro, a šta ne.
„Prema tome, ja ne vidim kako Amerika zamišlja da se preko naših leđa nadmeće sa Rusijom. Rusija je naš saveznik i prijatelj i, na kraju krajeva, bez njihove podrške i podrške Kine naša zemlja bi teško branila našu poziciju vezanu za Kosovo i odbranila Rezoluciju 12 44 kao jedini pravni dokument za rešavanje tog problema,“ napominje Paić.
On dodaje da su se stvari drastično promenile i da svet nije više onakav kakav je bio pre 20 godina.
Borbe neće biti procene pogrešne
Profesor dr Stevica Deđanski, direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje smatra da nikakve borbe neće biti i da je ovo pogrešna procena nekoga ko još živi u prošlosti i ne razume dobro današnje odnose snaga u svetu.
„Administracija novog predsednika Amerike ide skroz drugom logikom i ona neće ni u jednom momentu sama da vodi političke obračune, već će, kao što sada radi vezano za odnose sa Kinom, da razgovara sa svojim saveznicima Korejom i Japanom oko zauzimanja strategije. Tako će postupiti i na Balkanu,“ uveren je dr Deđanski.
Balkan će prepustiti svojim evropskim partnerima pre svega Nemačkoj, uveren je on, uz naravno sugestiju i praćenje.
„Ono gde mogu da nas uvuku u neku vrstu političkog sukoba jeste mogući pokušaj zapada da se suprotstavi ekonomskom prodoru Kine i Rusije na ove prostore, a pre svega u Srbiju. Mi za sada tu vešto balansiramo jer imamo najviše investicija iz Nemačke, pa tek onda iz Kine i drugih zemalja. I to je jedino gde treba da da pazimo da nama ne naprave nekakvu „sačekušu“,“ uveren je dr Deđanski.
Godina izbora, a ne bitaka
Nemoguće je, kaže on, da se ove godine bilo šta epohalno desi na ovim prostorima u navodnom sudaru svetskih sila i to iz više razloga.
„Na Balkanu da bi se nešto desilo moraju da budu ujednačeni stavovi zapadnih sila. Mi znamo da su pred nama izbori u Nemačkoj, pa na proleće u Francuskoj pa u Srbiji… To znači da se nema sa kim ozbiljno razgovarati o bilo čemu. Na sve ovo treba dodati i Kosovo gde još nije formirana vlada. U to ime sam skoro sto posto siguran da ove godine neće biti nikakvog „sudara titana“ na ovim prostorima. Međutim, sigurno je da će se neke pripreme obavljati koje će nas čekati u drugoj polovini sledeće godine i naš posao je samo da izbegnemo moguće zamke koje nam pripremaju,“ ocenjuje sagovornik Sputnjika.
General Bridlav inače je uveren da će novo-staro geopolitičko polje biti jugoistočna Evropa, a posebno je u tok kontekstu apostrofirao Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, jer Rusija preko njih sprovodi svoju regionalnu politiku.
