Mihelson je naglasio da Talin nikada neće priznati poluostrvo kao deo Rusije.
„Estonija... će raditi na tome da međunarodno pravo i ljudska prava utru put deokupaciji Krima“, napisao je estonski poslanik na Fejsbuku.
Političar je dodao da je za to potrebna dosledna međunarodna saradnja i „neumorno“ promovisanje interesa same Ukrajine.
Ranije je sličnu inicijativu pokrenula i ambasada Velike Britanije u Kijevu. Diplomate su predložile program „Otvorena budućnost“ koji bi trebalo da finansira „razvoj reintegracije“ poluostrva i teritorija koje ne kontroliše Kijev na istoku Ukrajine, kao i da zabeleži „kršenje ljudskih prava“.
Poslanik Državne dume Rusije Mihail Šeremet pozvao je Veliku Britaniju da smanji „kolonijalne ambicije“ i da se ne meša u unutrašnje stvari Rusije. Šef krimskog parlamentarnog odbora za narodnu diplomatiju i međunacionalne odnose Jurij Hempel uverava da će planovi Londona za „reintegraciju“ Krima u Ukrajinu biti osujećeni. On je naglasio da vlasti zapadnih zemalja namerno stvaraju „mitove“ o kršenju ljudskih prava u republici. Istovremeno, niko od njih se nije potrudio da lično poseti poluostrvo i razgovara sa njegovim stanovnicima.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.
Pročitajte još:
