Nesreća u nuklearnoj elektrani „Fukušima 1“, koja se dogodila pre 10 godina, postala je tužni simbol poraza čoveka pred nekontrolisanom silom nuklearne energije. Na Međunarodnoj skali za nuklearne incidente (INES) nalazi se na najvišem, 7. nivou nesreća. Incident je za sobom povukao velike socijalno-ekonomske i ekološke posledice, od kojih Japan još uvek nije uspeo da se oporavi. Širom sveta se preispituju stavovi o bezbednosti nuklearnih elektrana.
Kako je pogođeni region obnovljen tokom protekle decenije i koji problemi još uvek moraju da se reše, čitajte u materijalu Sputnjika.
Zemljotres na istočnoj obali ostrva Honšu 11. marta 2011. godine izazvao je jedan od najjačih seizmičkih udara na Zemlji instrumentalno zabeležen od kraja 19. veka – jačine 9 stepeni po Rihterovoj skali.
Pokrenut tektonskim udarom u dubinama Tihog okeana, cunami visine 38 metara stigao je duboko do primorskih provincija i odneo hiljade života.
U tragediji je poginulo 15.896 ljudi, 6.157 je povređeno, a 2.536 je nestalo bez traga. Šteta koju je zemljotres naneo bila je oko 309 milijardi američkih dolara. U nuklearnoj elektrani proces saniranja je još uvek u toku.
Na konferenciji za medije 4. marta, Ono Akira, koji je odgovoran za radove na likvidaciji i demontaži nuklearne elektrane u kojoj se dogodio incident, rekao je da bi uklanjanje istrošenog nuklearnog goriva iz bazena na svim energetskim blokovima (od 1. do 6.) trebalo da se završi do 2031. godine. Takođe je saopštio da je poslednjih godina u prostorijama nuklearne elektrane „Fukušima 1“ količina dnevnog generisanja vode koja sadrži radioaktivne nukleide smanjena skoro četiri puta, sa 540 kubnih metara u maju 2014. godine, na 140 kubnih metara dnevno u 2020. godini.
Od ranije je poznato da Japan ima nameru da izlije vodu iz nuklearne elektrane u Tihi okean, nakon što je prečisti od radioaktivnih čestica, svih osim tricijuma. Japanski stručnjaci to objašnjavaju činjenicom da će rezervoari biti potpuno napunjeni do leta 2022. godine. Stručnjaci smatraju da će nivo radijacije tricijuma biti bezopasan ako se zagađena voda razblaži morskom vodom u odnosu 1:40.
Foto: AFP/Charly Triballeau
Uprkos činjenici da je ispuštanje vode iz rezervoara nuklearne elektrane u okean okarakterisano kao najbezbedniji i najisplativiji pristup, ova odluka nailazi na kritike sa raznih strana. „Džej-Ef“, organizacija koja objedinjuje ribarske zadruge, rekla je vlastima da se „oštro protivi“ ispuštanju vode. Južna Koreja je prva izrazila zabrinutost i zatražila od Japana da otkrije detalje plana. Kina se takođe nada da će Japan „otkriti sve informacije na vreme i transparentno“ i „doneti odluku na osnovu konsultacije sa susednim zemljama“.
Foto: AP/Jae C. Hong
Prema planovima japanske vlade, do 2030. godine nuklearne elektrane u Japanu bi trebalo da čine 20-22 odsto proizvodnje. To znači da će 20-30 nuklearnih blokova morati da radi. U međuvremenu, prema istraživanju koje je NHK sproveo uoči 10. godišnjice nesreće u „Fukušimi“, tri odsto ispitanika se slaže da će se u budućnosti broj nuklearnih elektrana u Japanu povećati, 29 odsto je zadovoljno trenutnom situacijom, 50 odsto smatra da bi trebalo smanjiti broj elektrana, a 17 odsto se zalaže za potpuno ukidanje nuklearnih elektrana.
Trenutno se u nuklearnim elektranama vode radovi uklanjanja, a biće potrebno oko 40 godina da se elektrana u potpunosti demontira. Uprkos činjenici da su stručnjaci uspeli da zatvore oštećene energetske jedinice i ograniče razmere zagađenja životne sredine, pretnja da će se situacija pogoršati i dalje postoji.
Prema istraživanju koje je sprovela NHK, najmanje 65 odsto stanovnika Japana ne vidi napredak u čišćenju područja Fukušima od radijacije. Pored toga, gotovo svaki treći ispitanik izjavio je da u prefekturi radovi na obnavljanju ne napreduju u regionima koji su pogođeni zemljotresom i cunamijem.
Glavna prednost nuklearne energije je u tome što ne emituje gasove staklene bašte u atmosferu. Međutim, sada kad je postalo moguće postići odsustvo emisije ugljen-dioksida uz pomoć toplotne energije generisane iz amonijaka, nuklearna energija gubi svoj osnovni smisao. Pored toga, sa stanovišta bezbednosti i mogućnosti regulisanja izlazne snage, nuklearna energija gubi u borbi sa toplotnom.
