Koliko god aluminijumski kombinat poslovao uz velike probleme, nedavna najava vlasnika kompanije Uniprom KAP Veselina Pejovića da će otpustiti svih 600 radnika i zatvoriti proizvodnju u KAP-u ipak je iznenadila javnost. Pejović je krajem prošle nedelje stečajnom upravniku Veselinu Perišiću i glavnom menadžeru Nebojši Dožiću službenom poštom već poslao dopis u kojem ih obaveštava da je pokrenut prekid radnog odnosa za 600 radnika. Taj potez je u međuvremenu odložio do četvrtka i pozvao Vladu da do tada formira komisiju koja bi proverila stanje radničkih prava u KAP-u koje je i bilo povod za najnovija talasanja.
Kraj aluminijumskog kombinata ili politički pritisak
„Ja ću imati ličnu i korporativnu štetu, ali ćemo vam gospodo, izgleda jedino mogućim putem, staviti do znanja da se sa Unipromom niko i nikada neće poigravati, pa i ni vi“, poručuio je Pejović vlastima.
Otpuštanje zaposlenih bi po njegovoj proceni, državu, koja je još 2013. godine pokrenula stečaj nad KAP-om, koštalo 10 miliona evra koliko bi trebalo da izdvoji za isplatu otpremnina.
Ministarstvo ekonomskog razvoja je posle svega odlučilo da delegira tim, koji će „radi jasnijeg i boljeg sagledavanja trenutne situacije, u cilju pronalaska održivog rešenja", posetiti postrojenja KAP-a.
Da aluminijumski kombinat u Podgorici godinama beleži gubitke nije novost, zbog čega se s vremena na vreme i poteže pitanje njegovog opstanka.
Od ponosa do ponora
Nekadašnji ponos crnogorske industrije i ekonomski gigant prodat je 2005. ofšor kompaniji “Salamon Enterprises” ruskog oligarha Olega Deripaske za 48 i po miliona evra. Umesto rasta kombinata u njegovom vlasništvu rastao je samo dug pa je 2012. kada je sa njim raskinut ugovor on iznosio oko 350 miliona evra. Pošto je Vlada Crne Gore bila žirant za 132 miliona evra kredita KAP-a u Deripaskinom vlasništvu njih su praktično vraćali poreski obveznici Crne Gore.
Još tada je postavljeno pitanje da li ima budućnosti za Kombinat aluminijuma, imajući u vidu njegovo finansijsko stanje, tehnološku zastarelost, nepostojanje prerađivačkih kapaciteta i sveprisutni manjak električne energije u državi. Pojedini ekomoski analitičari, poput urednika ekonomske rubrike nedeljnika Monitor Zorana Radulovića, smatrali su da je samo pitanje vremena kada će se naći neka vlada koja će smoći snage da prizna da je priča o fabrici elektrolize u Golubovicma završena, da KAP više nije kombinat i da su sva njegova postrojenja, izuzev Elektrolize, zatvorena.
U stečaju duže od sedam godina
Kombinat je 2013. otišao u stečaj i država je posle dve godine traženja strateškog partnera našla u nikšićkoj kompaniji Uniprom, u vlasništvu Pejovića, koji je 2015. kupio imovinu KAP-a za 28 miliona evra. Tako je Uniprom postao vlasnik imovine KAP-a i upravlja njegovom proizvodnjom prema sporazumu sa stečajnom upravom i Privrednim sudom.
Nova bura oko KAP-a pokrenuta je posle nedeavne sednice parlamentarne Komisije za praćenje i kontrolu postupka privatizacije na kojoj je razmatarana situacija u fabrici, odnosno statusu zaposlenih i njihovim pravima.
Tada je prema tvrdnjama sindikata KAP-a, menadžment te kompanije počeo da vrši pritisak na zaposlene da se iščlane iz sindikata i da formiraju novi koji bi bio pod kontrolom uprave. Desio se preokret, ironično primećuju u sindikatu. Menadžment koji je uz svesrdnu pomoć stečajnog upravnika i institucija sistema, ukinuo zaposlenima radna i sindikalna prava, sada zagovara sindikalno delovanje.
Da li je baš tako ružičasto
Najavljujući otpuštanje svih zaposlenih Pejović kaže da je prosečna plata u KAP-u kada je on preuzeo upravljanje bila 472 evra, a da je danas 792 evra i da su uprkos padu cene aluminijuma na berzi, u firmu uložili više od 100 miliona evra. Sa novim fabrikama koje je Uniprom napravio, godišnji izvoz bi trebalo da bude između 200 i 250 miliona dolara.
Zašto bi onda vlasnik imovine KAP-a otpuštanjem svih zaposlenih praktično izašao iz posla koji mu, sudeći po njegovom saopštenju o zaradama zaposlenih i ulaganjima, sasvim dobro ide.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija za Sputnjik kaže da to nema nikakve veze za ekonomnskom logikom.
„Njegove izjave liče na neko inaćenje. Evo sada ću ja sebi napraviti štetu da bih napravio štetu i vladi, odnosno državi koja bi sada trebalo da plati te otpremnine. Sa duge strane, sumnjam da neko može da bude toliki inadžija i da se inati na svoju štetu. To mi je neprihvatljivo sa tog nekog poslovnog stanovišta“, ističe naš sagovornik.
Dnevna politika izuskuje i privredne žrtve
On dodaje da možda sada politika iziskuje i takve žrtve od nekih ljudi.
Sagovornik Sputnjika podseća da su ove nedelje lokalni izbori u Nikšiću, prvi posle parlamentarnih na kojima je vlast nakon 30 godina izgubila Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića. Rezultati izbora u drugom po veličini gradu u Crnoj Gori su važni jer će, smatra se, poslati poruku da li je nastavljen trend pada podrške DPS-u i jačanje stranaka koje čine novu, ali prilično tesnu parlamentarnu većinu.
Zato u potezu Pejovića, koga inače smatraju jednim od Đukanovićevih tajkuna, Bušatlija vidi i dnevnu politiku i pritisak na ljude uoči izbora. Sedište njegove kompanije Uniprom koja upravlja aluminijumskim kombinatom je u Nikšiću, u čijoj okolini je rudnik boksita koji je, kako napominje, direktno vezan za proizvodnju aluminijuma. Zato najava otpuštanja svih zaposlenih može da bude poruka biračima.
Očekivani napadi Milovog okruženja
„Napadanje tog Milovog okruženja na vladu je sasvim očekivano, jer to je sada čisto politički rat, a odmah posle izbora u Nikšiću dolaze izbori u Podgorici. Stvari se nekako odvijaju nepredvidivo i u takvim situacijama sasvim je normalno da će oni koji su živeli na grbači naroda zahvaljujući Milovom upravljanju državom, svakako da se bore za svoj opstanak“, kaže Bušatlija.
Na pitanje, može li najava otpuštanja i to inaćenje Pejanovića sa državom, u stvari da bude dobar izgovor, odnosno odstupnica, jer je stanje u KAP-u daleko od ružičastog, naš sagovornik smatra da će to pre biti slučaj.
„To bi bilo mnogo realnije da on ne posluje tako fantastično kako predstavlja. Možda ga čak ugrožava činjenica da nova vlast insistira na tome da se plaćaju obaveze prema državi. Njegova okolina je bila dosta povlašćena kada je trebalo državi da plaća poreze i doprinose“, ocena je Bušatlije.
Prema podacima koje su polovinom prošle godine objavili crnogorski mediji, kompanija Uniprom koja gazduje KAP-om je u 2020. ušla sa neto gubitkom od 8,4 miliona evra, a prihod na kraju 2019. je iznosio 69,2 miliona evra i bio je 16,5 miliona manji u odnosu na 2018. godinu.
I analitičar tržišta aluminijuma Goran Đukanović smatra da se najava o otpuštanju radnika dešava u trenutku političkih prepucavanja.
“Deluje mi da je i ono iskorišćeno u tu svrhu političkih prepucavanja, ali ovakve stvari moraju da se rešavaju bez posledica, kako za firmu tako i za državu, ako je to moguće”, izjavio je Đukanović za Radio Slobodna Evropa.
Nije lako ugasiti struju aluminjumskom kombinatu
On je objasnio da gašenje proizvodnje u KAP-u nije jednostavan proces, jer bi naglo gašenje struje stvrdnulo tečni metal koji se nalazi u ćelijama. Bez njihovog oštećenja ne bi bilo moguće pokrenuti proizvodnju i onda bi bio neophodan generalni remont za šta bi bila potrebna ogromna ulaganja koja se mere milionima evra, navodi Đukanović.
Iz Crnogorskog elektroprenosnog sistema su u međuvremenu potvrdili da iz kompanije Uniprom nisu dobili najavu o isključenju KAP-a sa elektromreže.
