Zato nije čudno što Sergej Rjabkov, zamenik šefa ruske diplomatije, danas poručuje Americi: Nećete uspeti da nas napravite budalama! Pri tome, on ima u vidu američki pokušaj da zavadi Rusiju i Kinu, ali i pomenuto istorijsko iskustvo o kome se ovih dana, povodom 90. rođendana Mihaila Gorbačova, mnogo govori u Rusiji.
Upravo je Gorbačov simbol vremena kada su Amerikanci uspeli u svojim višedecenijskim namerama da zavaraju i njega i celu njegovu državu. Obmanama, prevarama, kršenjem usmenih i pismenih obećanja.
Mihail Gorbačov, koji je otvorena srca pružio obe ruke Zapadu, u zamenu je dobio — raspad države i žig čoveka koji je rasturio Sovjetski Savez.
Zapad ga je, ako koristimo rečnik Rjabkova, prosto — napravio budalom.
Javno su se oduševljavali „Gorbijem“, dočekivali kao nikad nikoga od lidera Sovjetskog Saveza, reči „perestrojka“ i „glasnost“ su se u engleskom jeziku koristile u ruskom obliku i svi su ih razumeli.
Direktive br. 66 i br. 75 za uništavanje SSSR-a
U isto vreme Ronald Regan smatrao je Sovjetski Savez imperijom zla i činio sve što je mogao da je uništi. Iz dokumenta Saveta bezbednosti SAD, donetom u novembru 1982. godine, u Direktivi br. 66, jasno se vidi namera da se dojučerašnji saveznik potpuno uništi.
Direktiva br. 66 opisuje ekonomske i finansijske načine za uništenje SSSR-a, a postoji i Direktiva br. 75 koja definiše opštu strategiju u odnosu na SSSR, uključuje mere za povećanje vojne moći SAD za ograničenje uticaja SSSR-a u celom svetu, za ograničenje njegovog avanturizma, za uništavanje ekonomskog i finansijskog sistema zemlje, predviđa izmenu spoljne politike SAD tako da postane otvorenija, direktnija, donosi opštu strategiju Amerike za odbacivanje SSSR-a dalje od Evrope i potpuno uništenje…
U praksi, to je značilo snižavanje cene gasa kako bi smanjio priliv deviza u Sovjetski Savez, ograničavanje izvoza visokotehnološke robe, na primer kompjutera… Amerika je vršila pritisak na Evropu da zaustavi izgradnju gasovoda iz Sibira, uvodile su se sankcije, sve sa jednim jedinim ciljem — uništavanje imperije zla.
A za to su bila dozvoljena sva sredstva — obećanja data Gorbačovu ništa nisu vredela. Pa ni ono da se, ako SSSR povuče vojsku iz Nemačke, NATO neće širiti „ni djuma“ prema istoku, kao i ono da neće kažnjavati elitu Istočne Nemačke. Obećanje nije potpisano, ali tragovi su ostali, stenogram razgovora Džejmsa Bejkera, državnog sekretara SAD, s Gorbačovom je objavljen i čuva se u arhivu Nacionalne bezbednosti u Vašingtonu.
Danas je broj država-članica NATO-a dvostruko veći nego tada, njihove granice su pred ruskim dvorištem, a sva istočnonemačka elita je „počišćena“.
Čerčilov Fultonski govor
I nije sve počelo od Gorbačova. Upravo se navršilo 75 godina od čuvenog Čerčilovog govora u Fultonu. Bila je 1946. godina. Činilo se da je rat tek završen, a Čerčil je već predlagao Americi „spoljnopolitički savez“ za borbu protiv SSSR-a, dojučerašnjeg saveznika, koji je „spustio gvozdenu zavesu od Šćećina na Baltičkom, do Trsta na Jadranskom moru“, ostavivši zemlje stare Evrope iza te zavese. Da, upravo u sovjetskoj zoni, onoj koju je lično Čerčil samo koju godinu ranije dogovorio u Jalti! Amerika u tom trenutku nije bila spremna da prihvati predlog, ali će posle samo godinu dana predsednik Truman doneti rezoluciju koja će imati gotovo isti tekst kao onaj što je Čerčil predložio, zapretivši da će Amerika u svakom slučaju morati da uđe u savez sa Velikom Britanijom — „ili odmah, preventivno, ili uskoro, ali braneći se od napada Sovjetskog Saveza“.
Nastupilo je vreme Hladnog rata, koje se završilo zahvaljujući naivnosti Mihaila Gorbačova, rušenjem Berlinskog zida.
Prošle su decenije od tada, a Rusija se i dalje „obuzdava“, „vaspitava“ sankcijama i obećanjima da će, samo ako prihvati zapadne vrednosti, sve biti bolje, jer Zapadu ne odgovara rusko društveno uređenje.
Ali i tako pokušavaju da ih „naprave budalama“ — jer je u dvadesetom veku Rusija promenila tri društvena uređenja, bila je najpre imperija, pa Sovjetski Savez, pa nova Rusija. I nikako nije valjalo — svi dogovori su pogaženi, pa i oni potpisani, kao što je Ugovor o protivraketnoj odbrani ili o raketama malog i srednjeg dometa, ili Dogovor o otvorenom nebu.
Rusija zapravo ima samo jednu manu — suviše je velika, bogata prirodnim bogatstvima i — moćna. Teško ju je sačuvati i održati. Zato treba razumeti iskusnog Gorbačova koji danas kaže: „Rusija je moja drama.“
Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:
- Ljubinka Milinčić: Ko je čovek koji je još u prošlom veku predvideo koronu /video/
- Ljubinka Milinčić: Ruski odgovor na zapadnu šizofreniju — Oružje kakvo niko u svetu nema /video/
- Ljubinka Milinčić: Šta ako Rusija kaže — dosta! /video/
Sve emisije „Moj pogled na Rusiju“ pogledajte OVDE.
