„Mi samo mislimo da peska ima svuda. Nikada nismo pomislili da možemo da ostanemo bez peska, a to je počelo da se dešava na nekim mestima“, rekao je naučnik za klimu iz Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Paskal Peduci, na video-konferenciji koju je organizovala Čatam Haus tink-tenk organizacija.
On je napomenuo da je reč o projekciji šta bi moglo da se dogoditi u narednoj deceniji ili otprilike u tom vremenskom periodu, ističući da ćemo, ako ne gledamo unapred i ne predviđamo stvari, imati ogromne probleme sa snabdevanjem peskom, ali i sa planiranjem zemljišta.
Peduci, koji je direktor UNEP-ovog Data informativnog centra o globalnim resursima sa sedištem u Ženevi, uporedio je svetsko upravljanje peskom sa „slonom u staklarskoj radnji“.
„Da li je vreme za paniku? Pa, to sigurno neće pomoći, ali vreme je da sagledamo i promenimo našu percepciju o pesku “, rekao je on.
Prema rečima Peducija, potrošnja peska može se meriti samo indirektno kroz „vrlo, vrlo dobru“ korelaciju između upotrebe peska i cementa.
UN procenjuju da se godišnje proizvede 4,1 milijardi tona cementa, u čemu prednjači Kina koja, kada je pesak u pitanju, učestvuje sa skoro 60 procenata u današnjem građevinskom bumu.
Statistika pokazuje da je za proizvodnju jedne tone cementa potrebno deset tona peska. To znači da, samo za gradnju, svet godišnje potroši otprilike 40 do 50 milijardi tona peska. Ta količina je dovoljna da se izgradi zid visok 27 metara koji bi svake godine obavio planetu.
Globalna stopa potrošnje peska se utrostručila tokom poslednje dve decenije, delimično zbog rasta urbanizacije i industrijalizacije i daleko premašuje brzinu kojom se pesak prirodno nadoknađuje atmosferskim dejstvom vetra i vode na stene.
UNEP je ranije upozoravao na uspon „peščane mafije“, navodeći da je poznato da takve grupe, sastavljene od građevinara, trgovaca i biznismena, deluju u zemljama kao što su Kambodža, Vijetnam, Kenija i Sijera Leone, preneo je Tanjug.
