Da bi to postigla, Hrvatska bi do kraja decenije morala da otvori 200.000 novih radnih mesta, a ukupan broj zaposlenih u ovoj radnoj dobi bio bi nešto više od 1,8 miliona ljudi.
Hrvatska u ovu deceniju, kako piše „Večernji list“, ulazi kao treća najgora članica EU s udelom zaposlenosti u odrasloj populaciji od samo 66 odsto.
Lošije od Hrvatske su samo Grčka i Italija, gde je taj udeo nešto iznad 60 odsto, a samo Španija ima stopu zaposlenosti nižu od 70 odsto.
Na vrhu su Švedska, gde radi 82 od 100 odraslih, zatim Nemačka, gde je udeo 80 odsto, a pored Nemaca su Češka i Estonija, koje su bolje od Holandije.
Slovenija je već na 76 odsto u pogledu zaposlenosti, kao i Bugarska sa 75 odsto, a Slovačka ima udeo od 73 odsto.
List navodi da portugalsko predsedavanje Savetom EU u maju organizuje samit o socijalnim pitanjima, a na toj sednici očekuje se da EU usvoji nove ciljeve koji će biti ispunjeni do kraja ove decenije.
Jedan od glavnih ciljeva je zapošljavanje najmanje 78 od 100 odsto ljudi starosti od 20 do 64 godine do 2030. godine.
S novim ciljnim udelom zaposlenih, EU želi da vrati najmanje 60 odsto svih odraslih u školu, odnosno da im svake godine obezbedi neki oblik obuke i daljeg obrazovanja.
Sve ovo trebalo bi da smanji broj ljudi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti za najmanje 15 miliona ljudi. Udeo takvih osoba po zemljama kreće se od 10 procenata u najboljoj Češkoj do 24 procenta u Rumuniji. U Hrvatskoj je 18 odsto stanovništva u „opasnoj zoni“.
Državama je preporučeno da podstaknu otvaranje novih radnih mesta i tranziciju tržišta rada iz sektora koji slabe u sektor koji raste, posebno digitalnog i tzv. zelenog sektora.
Ove nove mere trebalo bi da uključuju tri elementa — podsticaje za zapošljavanje i podršku preduzetnicima, mogućnosti za obuku i prekvalifikaciju i poboljšanu podršku službama za zapošljavanje.
Pročitajte još: