Predstavljajući Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji za 2019. pred skupštinski Odborom za zaštitu životne sredine, Radović je rekao da su termo-eneregetski objekti najveći proizvođači otpada.
„Od ukupne proizvedene količine otpada prijavljen je način postupanja za 23 odsto, dok je 77 odsto ostalo na lokacijama gde je otpad proizveden, što predstavlja upravo leteći pepeo iz uglja“, kazao je Radović.
Radović je naveo je da je na teritoriji Srbije do sada izgrađeno 11 sanitarnih deponija, 15 transfer stanica i 36 reciklažnih centara.
Prema njegovim rečima, javno-komunalna preduzeća organizovano odlažu otpad na 136 nesanitarnih deponija, od čega je prijavljeno da se njih 30 trajno zatvara.
„To znači da u slučaju povećanja vodotokova može doći do njihovog zagađivanja plivajućim otpadom“, upozorio je Radović.
Reciklirano 219.000 tona ambalaže
U strukturi komunalnog otpada, dodao je Radović, najveću zastupljenost predstavlja biorazgradivi otpad.
Naveo je i da je na teritoriji Srbije locirano 2.500 divljih deponija, a da je u 2019. organizovano čišćenje na 1.396 lokacija, preneo je Tanjug.
Radović je rekao i da je od ukupno 370.000 tona ambalaže stavljene na tržište Srbije u 2019. godini, reciklirano 219.000 tona, odnosno 59,2 odsto.
„To je sada najveći procenat reciklaže ambalaže od kada se primenjuje taj proces Srbiji“, ukazao je Radović.
Povećane su, navodi, količine električnog i elektronskog otpada, odnosno otpadnih baterija i otpadnih vozila, kao i količina uvezenih otpadnih guma i otpadnih baterija i akumulatora što, kaže, pokazuje stepen razvijenosti reciklažne industrije za ove vrste otpada.
Izvezeno 420.000 tona otpada
„Srbija daje najveće subvencije za reciklažu posebnih tokova otpada u regionu i to jeste jedan od faktora zbog čega procenat reciklaže u ovoj oblasti u Srbiji iz godine u godinu napreduje“, rekao je Radović.
Naveo je i da se količina proizvedenog otpada iz oblasti zdravstvene zaštite i njegovo tretiranje i dalje blago povećava u odnosu na prethodne godine.
„Približno 90 odsto otpada stvorenog u zdravstvenim ustanovama čini otpad čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije“, rekao je Radović.
Ističe da su 63 zdravstvene ustanove koje imaju postrojenje za tretman ove vrste otpada izvestile da su preradile ukupno 2.900 tona otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama i naglasio da je taj segment važan posebno tokom pandemije.
Radović je izjavio da je u toku 2019. izvezeno 420.000 tona otpada, što predstavlja manju količinu u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno 227.000 tona, što je manje nego 2018.
Pročitajte još: